Kalijum jodid

Izvor: Wikipedia
Kalijum-jodid
Potassium iodide.jpg
Potassium-iodide-3D-ionic.png
IUPAC ime
Drugi nazivi jodid potaše
Identifikacija
CAS registarski broj 7681-11-0 YesY
PubChem[1][2] 4875
ChemSpider[3] 4709 YesY
UNII 1C4QK22F9J YesY
DrugBank DB06715
KEGG[4] D01016
MeSH Potassium+iodide
ChEBI 8346
ChEMBL[5] CHEMBL1141 YesY
RTECS registarski broj toksičnosti TT2975000
ATC code R05CA02,S01XA04, V03AB21
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula KI
Molarna masa 166.00 g/mol
Agregatno stanje bela kristalna supstanca
Gustina 3.13 g/cm3, osnovno
Tačka topljenja

681 °C (954 K)

Tačka ključanja

1330 °C (1603 K)

Rastvorljivost u vodi 128 g/100 ml (6 °C)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
Opasnost u toku rada Blago opasan
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
1
0
 
R-oznake R36, R38, R42-R43, R61
S-oznake S26, S36-S37, S39, S45
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni kalijum-bromid
kalijum-hlorid
Drugi katjoni litijum-jodid
natrijum-jodid
rubidijum-jodid
cezijum-jodid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalijum-jodid (molekulska formula - KI) je neorgansko hemijsko jedinjenje koje gradi bezbojne kristale lako rastvorljive u vodi.[6][7]

Kalijum-jodid je prosto hemijsko jedinjenje koje se sastoji od dva jona K+ i I-.

Iz njega se lako dobija jod pomoću oksidacionog sredstva npr. hlora (ovo je i princip na kome se zasnivaju sve dokazne reakcije koje upotrebljavaju kalijum-jodid-skrobnu hartiju kao indikator):

2 KI(aq) + Cl2(aq) → 2 KCl + I2(aq)

Kalijum-jodid se može (između ostalog) dobiti reakcijom:

FeI2 + K2CO3 → 2 KI + FeCO3

NJegova temperatura topljenja je 680 °C a temperatura ključanja 1330 °C

U vodenom rastvoru kalijum-jodida rastvara se jod. Koristi se u organskim sintezama, u medicini, u hemijskoj analizi, u fotografiji, male količine se dodaju i kuhinjskoj soli radi obogaćivanja jodom (koji je esencijalan makroelement).

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. http://www.pearsonhighered.com/educator/product/Housecroft-Inorganic-Chemistry-3e/9780131755536.page. 
  7. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed079p944. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]