Kalijum sulfat

Izvor: Wikipedia
Kalijum-sulfat
Kalijum-sulfat
Drugi nazivi Potašum-sulfat
Identifikacija
CAS registarski broj 7778-80-5 YesY
PubChem[1][2] 24507
ChemSpider[3] 22915 YesY
UNII 1K573LC5TV YesY
KEGG[4] D01726
MeSH Nickel+carbonate
ChEBI 32036
ChEMBL[5] CHEMBL1201793 NoN
RTECS registarski broj toksičnosti TT5900000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molarna masa 174.259 g/mol (anhidrid)
Agregatno stanje Bela kristalna supstanca
Gustina 2.66 g/cm3, anhidrovan
Rastvorljivost u vodi 11.1 g/100 ml (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura ortorombična
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
Opasnost u toku rada Iritant
R i S-oznake nema
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Kalijum-hidrogensulfat
Kalijum-sulfit
Kalijum-bisulfit
Kalijum-persulfat
Drugi katjoni Litijum-sulfat
Natrijum-sulfat
Magnezijum-sulfat



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalijum-sulfat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule K2SO4.

Rasprostranjenost u prirodi[uredi - уреди]

Javlja se u velikim količinama u raznim dvogubim solima u štasfurtskim naslagama, kao što su šenit i kainit, koji i služe za dobijanje kalijum-sulfata.[6]

Dobijanje[uredi - уреди]

Šenit se odvaja hlađenjem iz vrućeg zasićenog rastvora kainita, a potom tretira rastvorom kalijum-hlorida:

K2SO4 • MgSO4 • 6H2O + 2KCl → 2K2SO4 + MgCl2 + 6H2O

Prvo se dobija slabo rastvoran, anhidrovani kalijum-sulfat, a koncentrovanjem se iz filtrata taloži karnalit iz koga se dobijaju kalijum-hlorid i magnezijum-hlorid.[6]

Kalijum-sulfat se još može dobiti zagrevanjem kalijum-hlorida sa sumpornom kiselinom, ali u manjim količinama, a inače je sporedni proizvod pri dobijanju kalijum-dihromata i kalijum-permanganata.[6]

Svojstva[uredi - уреди]

To je supstanca koju čine bezbojni kristali bez vode. U vodi se slabo rastvara (na 0°C 6,85 g u 100 g vode).[6]

Upotreba[uredi - уреди]

Koristi se za pravljenje kalijumove stipse i kao veštačko đubrivo, posebno prilikom gajenja duvana i pšenice. Osim kalijum-sulfata, kao đubrivo se koristi i kalijum-hlorid, ali kod paradajza, luka, pasulja i bostana prednost se daje kalijum-sulfatu jer su pomenute biljke osetljive na veće koncentracije hlora.[6]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. DOI:<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H 10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. 6.0 6.1 6.2 6.3 6.4 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.


Spoljašnje veze[uredi - уреди]