Hemoliza

Izvor: Wikipedia
Ovaj članak se bavi medicinskim aspektima hemolize. Za hemolizu u kulturama mikroorganizama pogledati Hemoliza (mikrobiologija)

Hemoliza (grčki: αἷμα, hemo- što znači „krv“ i grčki: λύσις -liza, što znači „gubljenje“, „oslobađanje“ ili „otpuštanje“[1]) je raspadanje eritrocita (crvenih krvnih ćelija) i ispuštanje njihovog sadržaja (hemoglobina) u okolnu tečnost (krvnu plazmu). Hemoliza može da se dogodi in vivo ili in vitro (unutar ili izvan tela).

In vivo (unutar tela)[uredi - уреди]

In vivo hemolizu može da uzrokuje veliki broj medicinskih stanja, uključujući mnoge Gram-pozitivne bakterije (na primer streptokoke, enterokoke, i stafilokoke), neke parazite (na primer malarija), neke autoimune poremećaje (na primer hemolitičko oboljenje novorođenčadi), i neke genetske poremećaje (na primer srpasta anemija ili G6PD deficijencija).

Streptokoke[uredi - уреди]

Glavni članak: Streptokoke

Mnoge vrste roda Streptokoka uzrokuju hemolizu. Vrste bakterija streptokoka su klasifikovane po svojim hemolitičkim svojstvima.

  • Alfa-hemolitičke vrste, uključujući S. pneumoniae, S. mutans, i S. salivarius, oksidiraju gvožđe u hemoglobinu (boje ga tamno zeleno u kulturi).
  • Beta-hemolitičke vrste, uključujući S. pyogenes i S. agalactiae, uzrokuju potpuni raspad crvenih krvnih ćelija.
  • Gama-hemolitičke ili nehemolitičke, vrste koje ne izazivaju hemolizu i retko izazivaju bolest.

Enterokoke[uredi - уреди]

Glavni članak: Enterokoke

Rod Enterokoka uključuje bakterije mlečne kiseline koje su ranije bile klasifikovane kao beta-hemolitička grupa D u rodu Streptokoka (vidi gore), uključujući E. faecilis (S. faecalis), E. faecium (S. faecium), E. durans (S. durans), i E. avium (S. avium).

Stafilokoke[uredi - уреди]

Glavni članak: stafilokoke

Stafilokoke predstavljaju još jedan rod Gram-pozitivnih koka. S. aureus je često beta-hemolitička vrsta.

Parazitska hemoliza[uredi - уреди]

Kako proces ishrane plazmodijumskih parazita oštećuje crvene krvne ćelije, malarija se u medicinskoj literaturi ponekad naziva „parazitskom hemolizom“.

Hemolitičko oboljenje novorođenčadi[uredi - уреди]

Hemolitičko oboljenje novorođenčadi je autoimunsko oboljenje koje je uzrokovano prolaskom majčinih antitela kroz placentu do fetusa.

Hemolitička anemija[uredi - уреди]

Glavni članak: hemolitička anemija

Kako in vivo hemoliza uništava crvene krvne ćelije, njeni nekontrolisani hronični ili ozbiljni slučajevi mogu da dovedu do hemolitičke anemije.

Hemolitička kriza[uredi - уреди]

Hemolitičku krizu ili hiperhemolitičku krizu odlikuje ubrzano uništavanje crvenih krvnih ćelija koje dovodi do anemije, žutice i retikulocitoze.[2] Opasnost od hemolitičkih kriza se često javlja kod srpaste anemije i G6PD deficijencije.

In vitro (u epruveti ili uopšte izvan tela)[uredi - уреди]

Hemoliza uzoraka krvi. Crvene krvne ćelije kod kojih nije prisutna (levo i u sredini), i kod kojih je prisutna (desno) hemoliza. Dovoljno je da samo 0,5% krvnih ćelija hemolizira da bi otpušteni hemoglobin obojio krvni serum ili plazmu u svetlo crveno ili boju trešnje.[3] Valja uočiti da je hemolizirani uzorak providan jer nema ćelija koje bi odbijale svetlost.

In vitro hemolizu može da uzrokuje nepravilno rukovanje krvlju prilikom uzimanja uzoraka, efekti mehaničkog procesiranja krvi, ili bakterijska akcija u uzorku krvi.

Prilikom uzimanja uzorka[uredi - уреди]

Većina uzroka In vitro hemolize se tiču postupka uzimanja uzoraka. Komplikovano uzimanje uzoraka, nesigurni spojevi, kontaminacija, neodgovarajuća veličina igle su među čestim uzrocima hemolize. Preterana sukcija (usisavanje) može da dovede do toga da se crvene krvne ćelije doslovno zdrobe dok prolaze kroz hipodermičku iglu usled turbulencije i fizičkih sila. Do takve hemolize često dolazi kad je teško naći pacijentovu venu ili kada vena kolapsira prilikom uzimanja krvi špricem ili modernom vakuumskom cevi. Iskustvo laboranta i pravilna tehnika uzimanja krvi su ključni faktori u sprečavanju hemolize.

In vitro hemoliza prilikom uzimanja uzoraka može da dovede do netačnih laboratorijskih testova usled kontaminacije okolne plazme sadržajem hemoliziranih krvnih ćelija. Na primer, koncentracija kalijuma unutar crvenih krvnih ćelija je mnogo viša nego u plazmi i prilikom biohemijskih analiza hemolizirane krvi je uobičajeno da se javi znatno povišena koncentracija kalijuma.

In vitro hemoliza takođe može da se javi u uzorcima krvi usled dužeg skladištenja u neodgovarajućim uslovima (na primer na previsokoj ili preniskoj temperaturi).

Prilikom procesiranja krvi tokom operacije[uredi - уреди]

Kod nekih hirurških intervvencija (posebno tokom nekih operacija srca) gde se očekuje značajan gubitak krvi, koriste se mašine za intraoperativno spasavanje krvi. Procesom centrifuge se sakuplja pacijentova krv, crvene krvne ćelije se ispiraju fiziološkim rastvorom, i vraćaju u krvni sistem pacijenta. Do hemolize može da dođe ako se centrifuga rotira prebrzo (obično brže od 500 obrtaja po minutu). Ovo predstavlja izvantelesnu hemolizu. Nepovoljna okolnost je da se hemoliza javlja prilikom većeg gubitka krvi jer u tim slučajevima postupak vraćanja krvi u krvni sistem mora da se obavlja većim brzinama kako bi se sprečila hipotenzija, pH neravnoteža i druge štetne pojave.

Usled delovanja bakterijske kulture[uredi - уреди]

Vizuelizacija fizičke pojave hemolize u uzorcima krvi može da se koristi kao sredstvo za određivanje vrsta raznih infekcija Gram-pozitivnim bakterijama (na primer, streptokokama).

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. An Intermediate Greek-English Lexicon Founded Upon The Seventh Edition Of Liddell And Scott's Greek-English Lexicon. Oxford University Press.
  2. Innvista, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  3. Capital Health, Pristupljeno 29. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]