Staphylococcus aureus

Izvor: Wikipedia
Staphylococcus aureus
Staphylococcus aureus, 50,000x, USDA, ARS, EMU.jpg
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Bacteria
Koljeno: Firmicutes
Razred: Bacilli
Red: Bacillales
Porodica: Staphylococcaceae
Rod: Staphylococcus
Vrsta: S. aureus
Dvojno ime
Staphylococcus aureus
Rosenbach 1884
Područje života

Stafilokokus aureus ili zlatni stafilokok je bakterija iz grupe stafilokoka. Ime je dobio po žuto-zelenoj boji njegovih kolonija. Patogen je i izaziva mnošto različitih infekcija i intoksikacija počev od manjih infekcija kože (furunkul, karbunkul, infekcija rane itd) do teških bolesti poput sepse, zapalenja pluća, apscesa, sindroma toksičnog šoka itd.


Izgled i građa[uredi - уреди]

Stafilokokus aureus je kao i sve stafilokoke, gram pozitivna bakterija loptastog oblika i gradi jata, grozdove, skupove. Ova bakterija spada u fakultativno anaerobne bakterije, potreban joj je kiseonik za dobijanje energije, ali može opstati i bez njega. Ćelijski zid se sastoji se iz debelog sloja mureina (vrsta peptidoglikana), sa kojim je povezana teihonska kiselina i polisaharidi. U ćelijskoj membrani se nalazi lipoteihonska kiselina. Ove supstance mogu da aktiviraju sistem komplemenata (deo odbrambenog sistema) i makrofage. Zid ovih bakterija sadrži još neke supstance kao npr. protein A, koje imaju ulogu u izbegavanju odgovora odbrambenog sistema i olakšavanju širenja ove bakterije (poseduje proteine koji se vezuju za tkivne proteine kolagen i fibronektin).

Stafilokokus aureus sekretuje koagulazu i katalazu. Katalaza je prisutna i kod ostalih stafilokoka i ona razlaže vodonik peroksid, dok je koagulaza prisutna samo kod zlatnog stafilokoka tzv. koagulaze pozitivne stafilokoke. Ostali enzimi i toksini koje sekretuje ova bakterija biće navedeni u sledećem poglavlju.

Toksini[uredi - уреди]

Stafilokokus aureus proizvodi i oslobađa razne toksine.

  • Alfa toksin (α-toksin) oštećuje ćelijsku membranu, tako što buši pore u njoj usled čega dolazi do prodora vode i uništavanja ćelija.
  • Leukocidin (leukociti-bela krvna zrnca), oštećuje bela krvna zrnca: makrofage i neutrofile.
  • Egzfolijatin izaziva nekrozu epitelnih ćelija. Odgovoran je za epidermolizu.
  • Enterotoksini (A-E, H, G i I) nalaze se u pokvarenim namernicama. Nastaju vrlo brzo i otporni su na toplotu. Mogu preživeti i više od 30 minuta na temperaturi od 100-{°C}-. Spadaju u superantigene.
  • Toksin sindroma toksičnog šoka 1. Reč je o jednom superantigenu koji izaziva preteranu aktivaciju odbrambenog sistema, što može dovesti do toksičnog šoka (videti egzotoksini).

Bakterija često proizvodi sustance, laktamaze, koje inaktivišu peniciline, tako što razgrađuju njihov β-laktamski prsten.

Bolesti[uredi - уреди]

Bolesti izazvane stafilokokom mogu biti invazivne, tj. nastaju prodorom ove bakterije u organizam, zatim intoksikacije, bakterija ne prodire u organizam, vać izlučuje toksine koji su odgovorni za poremećaj i mogu biti kombinacija ove dve grupe.

U invazivne infekcije, bolesti spadaju:

U intoksikacije spadaju:

  • intoksikacija pokvarenim namirnicama

U mešovitu grupu bolesti spada:

Meticilin rezistentni stafilokokus aureus-MRSA[uredi - уреди]

Meticilin rezistentni stafilokokus aureus je posebna vrsta ove bakterije nastala usled široke primene antibiotika. Široka i nekritična upotreba ovih lekova dovodi, do selekcije onih sorti bakterija koje su rezistente na njih, tako da posle određenog vremena antibiotici više ne deluju. Meticilin rezistentni stafilok je jedan od najpoznatijih primera. On izaziva bolničke infekcije kod ljudi oslabljenog imuniteta. Na ovu bakteriju deluje svega par antibiotika, tako da se mora voditi računa. Pacijenti sa ovom bakterijom trebaju se izolovati i na taj način sprečiti danje širenje ove vrste unutar bolnice (najčešće se javlja unutar bolnice).

Profilaksa[uredi - уреди]

Stafilokokus aureus često naseljava kožu i sluzokožu (pogotovu sluzokožu nosa), pogotovo kod bolničkih pacijenata. Zbog toga su higijenske mere bitne, naročito dezinfekcija i pranje ruku od stranje medicinskog osoblja.

U terapiji se koriste antibiotici, koji su stabilni na laktamaze (laktamaza razlaže i inaktiviše neke peniciline).

Literatura[uredi - уреди]

  • H. Renz-Polster; S. Krauzig; J. Braun: Basislehrbush Innere Medizin Urban & Fischer ISBN 3-437-41052-0
  • Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz Medizinische Mikrobiologie Thieme ISBN 3-13-444810-6
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).