Hampton Court Palace

Izvor: Wikipedia


Koordinate: 51° 24' 11" SG Š, 0° 20' 13" ZGD

Glavni ulaz u Palatu

Hempton Kort palata (en. Hampton Court Palace) je nekadašnja kraljevska palata u londonskoj opštini Ričmond na Temzi. Nalazi se na samoj periferiji Londona, nedaleko od obale Temze. Poznata je i po svojim veličanstvenim baštama i lavirintu. Danas je otvorena za javnost i jedna je od najvećih londonskih turističkih atrakcija.

Istorija[uredi - уреди]

Počeci aktivnosti na imanju današnje palate su vezani za red hospitalaca. Međutim, Palata je počela da dobija današnji oblik tek kada je imanje došlo u posed nadbiskupa Jorka, Thomasa Wolseya. On je 1515. počeo izgradnju palate po uzoru na kardinalske palate u Italiji. Inicijalno zamisao je bila da palata ima strogu renesansnu geometriju sa pravougaonom simetrijom. Izgradnja prvobitne palate trajala je 7 godina. Nova palata izgrađena u renesansnom stilu bila je nadbiskupov dom do kraja 1929.

Međutim palatu je 1525. preuzeo tadašnji kralj Henri VIII, koji dodaje Veliku Dvoranu i Kraljevske teniske terene. Palata dobije pretežno tjudorski izgled.

Za vreme vladavine Meri II i njenog muža, veći deo Henrijeve palate biva zamenjen, delom i pod nadzorom najpoznatijeg britanskog arhitekte tadašnjice - Christophera Wrena. Nakon smrti Mary II njen muž William III gubi interesovanje za dalje unapređenje Palate, međutim, William je poginuo upravo na imanju Palate padnuvši sa konja.

Od tada Palata biva u velikoj meri zapuštena. Tek sa vladavinom George III Palata biva ponovno renovirana prilikom čega je na kratko vreme bila intenzivno korišćena kao što je to nekad bio slučaj. Ipak, George III i većina vladara posle njega je bila daleko zainteresovanija sa druga londonska kraljevska imanja, te je Palata ponovno bila zapuštena.

Palata je otvorena za javnost 1838. posle obnove pod vladavinom kraljice Viktorije. Poslednja velika renovacija palata je završena 1995. koja je bila nužna za sanaciju posledica većeg požara u Kraljevim odajama iz 1986.

Kula sa časovnikom na ulazu iz spoljšnjeg u unatrašnji krug Palate

Palata, iako nije najznačajnija od svih londonskih kraljevskih palata, imala je burnu istoriju. James I je 1604. u Palati vodio pregovore sa puritancima čiji je neuspeh doveo do stvaranja Džejmsove verzije Biblije. Za vreme Građanskog rata, Charles I je 1647. doveden u Palatu i zatočen od strane pobunjenika. Pobegao je nakon 3 meseca zatočeništva.

Postoje nepotvrđene glasine da je palata dom duha kraljice Jane, majke Edwarda VI koja je umrla u palati posle porođaja. Postoje i špekulacije da je duh zapravo kraljica Katarina koja je u Palati uhapšena. 2003. godine pojavio se snimak kamera za prismotru na kojima je bila snimljena figura u dugom kaputu koja zatvara jedna vrata u delu koji je zatvoren za javnost. Ispostavilo se da je to ipak bio jedan od zaposlenih.

Palata danas[uredi - уреди]

Palata je danas veoma popularno turističko odredište. Najveći deo je otvoren za javnost, uključujući i Kraljičine odaje. Palata je delimično pretvorena i u muzej koji oslikava njenu prošlost i prošlost Britanije pod Tjudorima uopšte.

Pogled na krilo Christophera Wrena iz bašti

Bašte su posebno interesantne. Postoje na imanju preko 500 godina. Uključuju i veliki središnji kanal koji je spojen sa Temzom. Protežu se na 60 jutara zemlje i dom su velikom šarenilu biljnih vrsta. U Palati se nalazi i pomenuti lavirint od živice. Nekada je bio daleko veći. Lavirint je relativno jednostavan i ima tek tri mesta na kojima se posetilac može izgubiti.

Palata je i mesto održavanja godišnje izložbe cveća. Otvorena je i za značajnije konferencije.

Letnje olimpijske igre 2012.[uredi - уреди]

Tokom Letnjih olimpijskih igara 2012. ispred palate Hempton će biti postavljena startna pozicija za takmičenja u drumskom biciklizmu u trci na hronometar.[1]

Reference[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]