Flavin adenin dinukleotid

Izvor: Wikipedia
Flavin adenin dinukleotid
Flavin adenine dinucleotide.png
FAD Raswin.png
FAD B&S.png
Identifikacija
CAS registarski broj 146-14-5 YesY
PubChem[1][2] 643975
ChemSpider[3] 559059 YesY
UNII ZC44YTI8KK YesY
DrugBank DB03147
MeSH Flavin-Adenine+Dinucleotide
ChEBI 16238
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C27H33N9O15P2
Molarna masa 785.55

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Flavin adenin dinukleotid (FAD) je redoks kofaktor koji učestvuje u nekoliko važnih metaboličkih reakcija . FAD može da postoji u dva različita redoks stanja, između kojih se on konvertuje primanjem ili doniranjem elektrona. Ovaj molekul se sastoji riboflavina (vitamina B2) vezanog za fosfatnu grupu ADP molekula.[4][5] Flavinska grupa je vezana za ribitol, šećerni alkohol, ugljenik-azot vezom, koja nije glikozidna veza. Stoga, riboflavin nije tehnički nukleotid. Ime flavin adenin dinukleotid je nepravilan naziv.[6]

FAD se može redukovati do FADH2, pri čemu prima dva atoma vodonika (neto dobit od dva elektrona):

FAD FADH2 equlibrium.png

Vidi još[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0. http://www.chem.upenn.edu/chem/research/faculty.php?browse=V. 
  5. Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0-8153-3218-1. http://www.garlandscience.com/textbooks/0815332181.asp. 
  6. Metzler DE, (2001) Biochemistry. The chemical reactions of living cells, 2nd edition, Harcourt, San Diego

Dodatna formule[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]