Eritrocitopoeza

Izvor: Wikipedia

Eritrocitopoeza je proces stvaranja zrelih eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) iz njihovih matičnih ćelija preko procesa razmnožavanja, sazrevanja i gubljenja jedra i dešava se (normalno) skoro isključivo u kosnoj srži, u okviru morfološke celine eritroblastnog ostrva.

Za eritrocitopoezu su potrebni brojni faktori: normalna građa kosne srži, prisustvo u srži svih činilaca potrebnih za deobu i sazrevanje ćelija (Fe, Cu, Co, belančevine, vitaminiB12 i folna kiselina), odgovarajuća lokalna temperatura i normalna endokrina regulacija eritrocitopoeze. Kosna srž svakog sata stvori oko 900 miliona crvenih krvnih zrnaca, a u slučaju potrebe eritrocitopoeza se može povećati i za 6-8 puta.

Ćelije eritrocitne loze[uredi - уреди]

Prva ćelija prepoznate morfologije u eritrocitnoj lozi je proeritroblast ili pronormoblast, koji nastaje od opredeljene unipotentne matične ćelije (CFU-E). Proeritroblast je najveća ćelija eritrocitne loze (20-25μm), ima jedno veliko jedro sa jednim ili više jedaraca i jasno je odvojeno od citoplazme. Citoplazma je umereno bazofilna i ne sadrži granulacije. U ovom stupnju sazrevanja počinje endocitoza Fe3+ kompleksa iz vanćelijskog matriksa.

Deobom proeritroblasta nastaje bazofilni ili rani eritroblast. On je nešto manji od svog prethodnika (16-18μm), nukleolus mu često nije vidljiv, a citoplazma zauzima jednu četvrtinu ćelije i izrazito je bazofilna, usled prisustva brojnih slobodnih ribozoma. Na njima se sintetiše globin, dok u mitohondrijama počinje sinteza hema.

Deobom bazofilnog normoblasta nastaje polihromatofilni ili intermedijarni eritroblast (12-15μm). Uz smanjenje veličine ćelije, smanjuje se i jedro koje sada zauzima polovinu ćelijskog volumena, a u citoplazmi postaje vidljiva sinteza hemoglobina kao manjih acidofilnih polja u predominantno bazofilnoj citoplazmi.

Deljenjem polihromatofilnog normoblasta nastaje acidofilni ili ortohromatski eritroblast (7-10μm). Jedro ove ćelije je malo i u njemu prestaje sinteza DNK (ćelija gubi sposobnost deobe), a citoplazma sada zauzima veći deo ćelije i sadrži velike količine hemoglobina.

Izbacivanjem jedra od acidofilnog normoblasta nastaje retikulocit, koji u citoplazmi još uvek sadrži malu količinu bazofilne materije (ostaci ćelijskih organela). Jedro digestuju makrofage eritroblastnog ostrva. U ovom stadijumu ćelije prelaze iz kosne srži u krvotok preko sinusoidnih kapilara procesom dijapedeze. Prestaje endocitoza gvožđa, ali se sinteza hemoglobina odvija još izvesno vreme i postepeno prekida.

Potrebno je oko pet dana da od proeritroblasta nastane retikulocit, a još dva dana da od njega nastane zreo eritrocit.

Sve ove ćelije, počevši od proeritroblasta pa zaključno sa eritrocitom, se nazivaju jednim imenom eritron.

Regulacija proizvodnje eritrocita[uredi - уреди]

Veličinu eritrocitopoeze reguliše parcijalni pritisak kiseonika u tkivima. Svako stanje koje uzrokuje smanjenu isporuku kiseonika tkivima i ćelijama, izaziva povećano stvaranje eritrocita.

Glavni faktor koji utiče na povećanje eritrocitopoeze je hormon eritropoetin. To je glikoprotein, koji se stvara najvećim delom u bubrezima (90%), a jednim delom i u jetri. Primarno mesto delovanja ovog hormona su unipotentne matične ćelije, predodređene za stvaranje proeritroblasta. Sekundarno dejstvo eritropoetina je ubrzavanje ugradnje gvožđa u hem i ubrzavanje prelaska retikulocita u perifernu krv.

Osim eritropoetina i nervni sistem i drugi hormoni (androgeni, prolaktin, vazoaktivni hormoni) i ciklični adenozin-monofosfat (cAMP) deluju na veličinu eritrocitopoeze.