Dimitrije Homatijan

Izvor: Wikipedia

Dimitrije Homatijan (grčki: Δημήτριος Χωματηνός) je bio Ohridski arhiepiskop od 1216. do 1236. godine. Učesnik je spora crkava Epira i Nikeje.

Za nadbiskupa ga je instalirao Teodor Duka Komnin, nakon što zauzeo Ohrid oko 1216. ili 1217. godine, kao jednog od svojih glavnih podržavalaca.[1]

Reakcija na srpsku autokefalnost[uredi - уреди]

Ohridski arhiepiskop Dimitrije je bio nadležan kada je Sava Nemanjić oko 1220. godine uspostavio srpsku arhiepiskopiju, jednostranim izdvajanjem eparhija iz Ohridske arhiepiskopije, protiv čega je oštro protestovao.[2] Demetrije je osporavao zakonitost tog čina, dokazujući da Nikejski patrijarh nije vaseljenski patrijarh; štoviše, čak i da jeste pravi vaseljenski patrijarh ne bi imao kanonsko pravo da deli teritoriju Ohridske arhiepiskopije.[3]

Arhiepiskop Dimitrije, koji je zbog ovoga izgubio tri episkopije, je maja 1220. godine poslao Savi pismo u kome oštro kritikuje njegove postupke, nezakonito sticanje čina arhiepiskopa, ali pre svega nekanonsko smenjivanje pravoslavnih episkopa u Prizrenu i Rasu. Arhiepiskop Dimitrije optužuje Savu da je izneverio ideale monaškog života jer se »isposnik se pretvori u upravnika i savetnika tamošnjih poslova, u poslanika okolnim vlasnicima«; malo dalje, u sve gnevnijem tonu, on mu zamera da »poče ići na gozbe, poče jahati« i općenito živeti raskošno:

Wikicitati „“I sasvim se pusti u svetske brige i u svetsko slavoljublje, poče ići na gozbe, poče jahati konje odabrane, okićene i opremljene, poče voditi mnogu svitu, poče putovati sa paradom, uz pratnju veliku i različitu.”[4]
(Ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan o Savi Nemanjiću)

Dimitrije piše da se Sava »naturio Srbiji« na nezakonit način, protivno kanonima. On dokazuje da je Sava prvo trebalo da bude episkop, da bi se mogao uzvisiti na rang arhiepiskopa, zaključivši: "i po tome si kanonima protivno postigao dostojanstvo arhijerejsko, i otvoreno si na silu ugazio u oblast tuđu".[4] Dalje navodi da je Sava surovo postupao sa onima koji nisu sledili novu crkvenu liniju, pa je tako i zakonitog episkopa u Prizrenu »tiranski iz episkopije izbacio«, da bi drugoga, koji mu je po volji, na to mesto postavio.[4][5] Na kraju, arhiepiskop mu nudi priliku da se pokaje, ili će ga izopštiti iz zajednice vernih kao prestupnika:

Wikicitati „“Ako li neotstupno budeš ostao pri tvojim drskostima i pri tvojoj jednostranosti, ako li prezreš ovo naše pismo, pogrešićeš protiv kanonskog pravila, kojim ti se pravilno zakonita tvoja vlast obraća, podvrći ćemo te odlučenju od svete i živonačelne Trojice, izključićemo te iz zajednice vernih kao prestupnika svetskih božanskih i kanonskih zapovesti, kao krivca, koji potresa i brka crkveni ustav, koji su još u početku sveti oci uzakonili. A toga radi pod istu će krivicu i odgovornost potpasti i oni, koji s tobom opšte, bili oni u crkvenom ili u svetovnom redu ili činu.“[4]
(Ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan Savi Nemanjiću)

Literatura[uredi - уреди]

  • Günter Prinzing (ed.), Demetrii Chomateni Ponemata diaphora (Corpus Fontium Historiae Byzantinae 38). Berlin 2002. ISBN 3-11-015612-1
  • Simon, Dieter (2001). "Chomatian, Demetrios". u: Michael Stolleis (ed.) (German). Juristen: ein biographisches Lexikon; von der Antike bis zum 20. Jahrhundert (2nd edition izd.). München: Beck. str. 129. ISBN 3-406-45957-9. 

Izvori[uredi - уреди]

  1. John V. A. Fine, The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest (p. 113), The University of Michigan Press, 2009.
  2. Историја српског народа I, 308-309.
  3. John V. A. Fine, The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest (p. 119), The University of Michigan Press, 2009.
  4. 4.0 4.1 4.2 4.3 Sveti Sava (S. Stanojević)
  5. O sestrama surevnjivim

Vidi još[uredi - уреди]