Dijabetesno stopalo

Sindrom dijabetesnog stopala

Dijabetesno stopalo je jedna od mnogobrojnih komplikacija šećerne bolesti i nastaje kao posledica neuro-ishemijskih promena, koje se mogu iskomplikovati i dodatnom infekcijom. Pojava čireva (ulceracija) na stopalu, zatim nastanak gangrene i posledične amputacije su značajni uzroci morbiditeta i invalidnosti kod osoba obolelih od dijabetesa. Ove komplikacije predstavljaju veliki medicinski, socijalni i ekonomski problem i značajno smanjuju kvalitet života obolelog.

Dijabetesno stopalo se klinčki manifestuje u vidu: čireva (sa infekcijom ili bez nje), tipičnog deformiteta stopala, pojave hroničnog otoka, ishemijskih promena, pa sve do nastanka nekroze (obamiranja pojedinih delova stopala) i gangrene.

Faktori rizika za razvoj ove bolesti su: trajanje šećerne bolesti preko 10 godina, hronično loša regulacija šećera u krvi, prisustvo kardiovaskularnih, očnih i bubrežnih komplikacija svojstvenih dijabetesu, pušenje, loša edukacija za negu stopala, nošenje neadekvatne obuće i dr. Prisustvo više faktora rizikaza povećava verovatnoću da će se javiti kliničke promene.

Dijabetesno stopalo se može podeliti u dva tipa: neuropatsko stopalo u kome dominira neuropatija ali je cirkulacija još zadovoljavajuća i neuroishemično stopalo u kome je pored neuropatije prisutna još i nedovoljna cirkulacija. Infekcija dodatno komplikuje situaciju u oba tipa stopala, gde ulceracija (ili druga lezija) predstavlja "ulazna vrata" za polimikrobnu infekciju koja se širi i razara tkivo stopala, pa i kosti. Ova destrukcija tkiva je glavni uzrok velikih amputacija u neuropatskom stopalu.

Dijagnoza [uredi - уреди]

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka i čitavog niza pregleda na osnovu kojih je moguće proceniti tip i težinu nastalih promena. Ona se obično postavlja na primarnom nivou zdravstvene zaštite, a na osnovu subjektivnih tegoba bolesnika i standardnog pregleda stopala.

U obzir se uzima vaskularni i neurološki status, prisustvo infekcije, deformiteti i dr. Anamneza treba da informiše o osnovnim podacima u odnosu na šećernu bolest i da otkrije prisustvo karakterističnih neurovaskularnih simptoma. Inspekcija stopala otkriva anatomske anomalije i deformitete stopala, poremećenu statiku i opterećenje sa patološkim pritiscima na pojedine delove stopala, promene na tim mestima (zadebljanje kože, žuljeve, ulceracije i druge lezije), promenu boje i suvoću kože itd.

Lečenje [uredi - уреди]

Lečenje dijabetesnog stopala je složen i mukotrpan proces i može se obaviti na primarnom nivou zdravstvene zaštite, najbolje u specijalizovanim ambulantama za dijabetesno stopalo pri savetovalištima za dijabetes, ordinacijama za hiperbaričnu medicinu, a delom na odeljenjima za vaskularnu hirurgiju.

Lečenje obuhvata čitav niz mera i postupaka. Jednom nastala, bilo koja od napred navedenih promena na stopalu, povećava rizik da se slične ili teže promene ponavljaju kod istog bolesnika, zato on mora biti registrovan i podvrgnut daljim redovnim merama kontrole i praćenja promena u njegovom organizmu.

Lečenje je multidisciplinarno i zahteva konsultacije dijabetologa, vaskularnog i ortopedskog hirurga neurologa i specijaliste hiperbarične medicine, a vrši se najvećim delom na primarnom nivou u specijalizovanim ambulantama.^[1]

Upotreba adekvatne terapeutske obuće ima poseban zadatak da ugroženo područje stopala dijabetičara rastereti, ravnomernim raspoređivanjem pritiska na ostale delove stopala i najčešće je prvi korak u lečenju dijabetesnog stopala.

Zadnjih 30 godina u prevenciji i lečenju ove bolesti odlične rezultate daje primena hiperbarične oksigenoterapije(HBOT) koju sprovodi hiperbarična medicina u atmosveri 100% kiseonika na povišenom pritisku (većem od 1 bar-a)u seansama od 60-90 minuta jednom dnevno u proseku 15-20 dana. Primena ove terapije značajno skraćuje vreme lečenja, a primenjuje se uz primarnu i redovnu dijabetesnu terapiju, higijensko dijetetski režim, a prema potrebi i hirurško lečenje.^[2]


Hronična rana na palcu kod dijabetesnog stopala pre (levo) i nakon lečenja hiperberičnom oksigenoterapijm u jednomesnoj barokomori (desno)


Хронична рана на табану код дијабетесног стопала пре (лево) и након лечења хиперберичном оксигенотерапијм у једномесној барокомори (десно)