Dangerous Liaisons

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Opasne veze (razvrstavanje).
Dangerous Liaisons
Režija Stephen Frears
Producent Norma Heyman
Hank Moonjean
Scenario Christopher Hampton
Uloge Glenn Close
John Malkovich
Michelle Pfeiffer
Muzika George Fenton
Fotografija Philippe Rousselot
Montaža Mick Audsley
Distribucija Warner Bros.
Datum(i) premijere
16. decembar 1988 (1988-12-16)



Trajanje 119 min.
Zemlja  SAD
Jezik engleski
Budžet 14 mil. US$
Bruto prihod 34,700,000 $ (SAD)

Opasne veze (eng. „Dangerous Liaisons“) je američka kostimirana drama iz 1988. snimljena po epistolarnom romanu Šoderloa de Lakloa iz 1782. Događanja u filmu pratimo kroz pisma dva glavna lika: markize de Mertej i vikonta de Valmona, dok pisma ostalih služe kao dopuna i doprinos emotivnoj dubini romana. Film je bio nominovan za sedam Oskara, između ostalih i za Oskar za najbolji film, a osvojio je tri: Oskar za najbolji adaptirani scenario, Oskar za najbolji kostim i Oskar za najbolju scenografiju. Glen Klous je bila nominovana za Oskar za najbolju glavnu, a Mišel Fajfer za Oskar za najbolju sporednu glumicu, ali nijedna nije osvojila nagradu. Fajferova je za ulogu u filmu bila nagrađena nagradon BAFTA.

Film je snimljen u Francuskoj, a neki delovi u Versajskom dvorcu. Za muziku za film odabrana su dela Vivaldija, Baha, Hendla i Gluka.

Markiza de Mertej, jedna od najmoćnijih i najlukavijih plemkinja iz Pariskog visokog društva, moli svog prijatelja (i bivšeg ljubavnika), zgodnog ali bezosećajnog vikonta de Valmona da zavede mladu Sesil Volanž, koja je obećana markizinom bivšem mužu. Markiza želi da mu se osveti tako što će, zahvaljujući njoj, Sesil pre braka spavati sa muškarcem. Vikont na početku odbija markizinu zamisao jer želi da se u potpunosti posveti osvajanju lepe madam de Turvel, koja živi na selu, u kući njegove tetke. Međutim, kada sazna da je Sesilina majka, gospođa Volanž poslala pismo madam de Turvel u kome je savetuje da se kloni vikonta zbog njegovih mnogobrojnih afera, on odlučuje da joj se osveti baš tako što će spavati sa njenom kćerkom, odnosno poslušati markizu de Mertej. Iskoristiće i činjenicu da je Sesil zaljubljena u svog učitelja klavira, mladog i naivnog Dansenija, tako što će se ponuditi da im prenosi pisma, u čijem će pisanju učestvovati i markiza de Mertej, kao Dansenijeva zaštitnica. Ubrzo, Valmon ulazi u sobu kod Sesil i siluje je pod pretnjom da će ako bilo šta kaže više naškoditi samoj sebi nego njemu. Sutradan za doručkom, Sesil je van sebe i ne može da jede, a već kad joj Valmon preko stola uputi jedan perverzan znak, ona ustaje i trči u svoju sobu. Zabrinuta za njeno zdravlje, njena majka zove svoju prijateljicu, markizu de Mertej, da popriča sa Sesil i svojim ponašanjem pozitivno utiče na nju. Međutim, markiza savetuje devojku da se prepusti vikontu, jer nije na odmet da u brak uđe sa elementarnim zananjima o seksu, uz pomoć kojih može vladati suprotnim polom. Tako Sesil počinje seksualnu vezu sa Valmonom, dok markiza istovremeno za ljubavnika uzima Dansenija. U sve ove odnose upliće se i madam de Turvel, zanosno lepa i pobožna žena, koja se polako zaljubljuje u Valmona. I Valmon će biti zaljubljen u nju, a veza u kojoj će kasnije biti, biće prva u njegovom životu koja nije čisto seksualne prirode.

Markiza očekuje da joj Valmon donese pismeni dokaz da je bio sa gospođom Turvel, kako bi ga ona nagradila onim što oboje tako dugo žele, i da, naravno, raskine sa njom. On nakon toga odlazi gospođi de Turvel i govori joj da mu je bila samo jedna u nizu, a markizi posle izvesnog vremena donosi pismo u kojem gospođa Turvel govori o njihovom odnosu. Ali kada Valmon zatraži nagradu - seks, ova ga odbija, govoreći mu da je čak i njega nasamarila, i da je ispao glup što je raskinuo sa madam de Turvel u koju je, očigledno, bio zaljubljen. Valmon je pita da li ona to želi rat, na šta ona kaže: da! Ne časeći časa, markiza Danseniju šalje pismo u kojem ga izveštava o vezi Valmona i njegove drage Sesil Volanž, nakon čega Danseni izaziva Valmona na dvoboj i ubija ga. Vikont na samrti govori Danseniju da se kloni markize de Turvel i da pronađe način da voli madam de Turvel. Isto tako, daje mu pisma koja je čuvao u nedrima, a koja su dokazi o pakostima markize de Mertej. Danseni u jednom manastiru pronalazi madam de Turvel, i pošto joj govori da joj je Valmon poručio da je iskreno voleo i da je njegov život posle njihovog raskida bio besmislen, ona umire. Film se završava tako što markiza de Mertej beži iz opere u kojoj su joj zgroženi ljudi dobacivali i vikali da ide.

Uloge[uredi - уреди]

Glumac Uloga
Glen Klous markiza de Mertej
Džon Malkovič vikont de Valmon
Mišel Fajfer madam de Turvel
Uma Terman Sesil de Volanž
Kijanu Rivs Rafael Danseni
Mildred Natvik gospođa Rozmond
Svuzi Kerc madam de Volanž

Vanjske veze[uredi - уреди]