Džudo

Izvor: Wikipedia

Džudo je borilačka veština i olimpijski sport nastao kao skup probranih tehnika iz Džiudžicua. Džiudžicu je u to vreme u Japanu bilo zajedničko ime za sve borilačke veštine (udaračke i rvačke). Tada je osnivač džudoa - Jigoro Kano, koji je savladao nekoliko stilova Džiudžicua, odlučio uzeti ono najbolje od svake i odbaciti nepotrebno.

Počeci[uredi - уреди]

Kano Jigoro.jpg

Profesor Jigoro Kano (1860. - 1938), navršivši 18 godina, počeo se baviti borilačkim veštinama. No brzo je shvatio da mu je napredak otežan činjenicom da je fizički bio jako slab i krhko građen. Naime - Većina Džiudžicu tehnika je uz tehniku zahtevala i mnogo snage. 1882. Nakon što je stekao majstorsku titulu u nekoliko vrsti Džiudžicua, odlučio je razviti borlačku veštinu koja bi omogućavala slabijim osobama da pobede mnogo veće protivnike.

Sa svojih 9 učenika osnovao je Kodokan institut i razvijao ono iz čega će nastati Džudo (Na japanskom „Nežni put“).

Džudo je postao izuzetno popularan već 1886. kada je policija grada Tokija organizovala turnir „Džudo - Džiudžicu“. Ukupno se održalo 15 mečeva, a džudo ekipa je uverljivo pobedila, džudo postao deo Japanskog školskog obrazovanja i počeo se širiti po celom svetu.

Datoteka:Metrop toky sr skupna.jpg

1964 je uvršten na Olimpijske igre (za muškarce), a 1992 i za žene.

Odeća[uredi - уреди]

Džudoke treniraju u specijalnoj vrsti kimona koja se zove Džudogi. (Gi na Japanskom znači - odeća) Džudogi se veže posebnim pojasom, širine 4-5 cm, čija boja odgovara Džudokinom rangu.

Ocenjivanje znanja[uredi - уреди]

Džudoke su rangirani u skladu sa svojim znanjem i rezultatima postignutim u borbama. Postoji 6 učeničkih ("Kju") i 10 majstorskih ("Dan") sa pripadajućim obojenim pojasevima

Srpski Japanski Boja pojasa
6. Kju rokyu beli
5. Kju gokyu žuti
4. Kju yonkyu narandžasti
3. Kju sankyu zeleni
2. Kju nikyu plavi
1. Kju ikkyu braon
. . .
1. Dan shodan crni
2. Dan nidan crni
3. Dan sandan crni
4. Dan yodan crni
5. Dan godan crni
6. Dan rokudan crni ili crveno-beli
7. Dan shichidan crni ili crveno-beli
8. Dan hachidan crni ili crveno-beli
9. Dan kudan crveni
10. Dan judan crveni

Pre nego što je Jigoro Kano stvorio džudo, učitelji su učenicima izdavali diplome i svitke teksta koji su svedočili o njihovom napretku. Kano je započeo moderni sistem kada je 1883. dvojici svojih starijih učenika (Shiro Saigou i Tsunejiru Tomiti) dodelio status „shodan-a“ crni pojas. No čak ni tada nije bilo razlike u izgledu između njih dvojice i ostalih učenika, jer tada Kano još nije bio izmislio Džudogi pa su učenici trenirali u tradicionalnim kimonima. 1907. Kano je predstavio Džudogi kakav poznajemo i danas te su se počeli upotrebljavati pojasevi, za početak samo beli i crni. Pojasevi druge boje su došli u upotrebu tek kad se Džudo počeo praktikovati izvan Japana. Mikonosuke Kawaishi je počeo podučavati Džudo u Parizu i uvideo je da učenici-zapadnjaci brže napreduju kada imaju razne boje pojaseva kao vizualni dokaz svoga znanja.

Tehnike[uredi - уреди]

Takmičarski džudo se većinom bazira na tehnikama, bacanjima (nage-vaza), koje se dele na ručne tehnike (te-waza), bacanja preko kuka (koshi-waza) i nožne tehnike (ashi-waza). Džudo se sastoji i od tehnika u parteru (katame-vaza) koje se dele na držanja (osaekomi-waza), gušenja (shime-waza) i poluge na rukama (kansetsu-waza). Parter je prilično zanemaren u takmičarskom Džudou jer se, zbog atraktivnosti, borbe prekidaju vrlo brzo ako jedan od takmičara ne napravi značajan napredak.

Tehnike Džudoa se na treningu uče radeći „u prazno“, sa partnerom koji se „pušta“ i u laganom sparingu sa partnerom (randori).

Lista Džudo tehnika[uredi - уреди]

  • Throwing techniques (nage waza, 投げ技)
    • Standing techniques (tachi waza, 立技)
      • Hand techniques (te waza, 手技)
        • Shoulder Throw (seoi nage, 背負投)
        • One Arm Shoulder Throw (ippon seoi nage, 一本背負投)
        • Shoulder Drop (seoi otoshi, 背負落)
        • Body Drop (tai otoshi, 体落)
        • Shoulder Wheel (kata guruma, 肩車)
        • Floating Drop (uki otoshi, 浮落)
        • Corner Drop (sumi otoshi, 隅落)
        • Scoop Throw (sukui nage, 掬投)
        • Belt Drop (obi otoshi, 帯落)
        • Double-arm Reap (morote gari, 双手刈)
        • Dead-tree Topple (kuchiki taoshi, 朽木落)
        • Heel Trip Reversal (kibisu gaeshi, 踵返)
        • Minor Inner Reversal (ko uchi gaeshi, 小内返)
        • (uchimata sukashi, 内股透)
        • Mountain Storm (yama arashi, 山嵐)
      • Hip techniques (koshi waza, 腰技)
        • Major Hip Throw (ô goshi, 大腰)
        • Floating Hip Throw (uki goshi, 浮腰)
        • Sweeping Hip Throw (harai goshi, 払腰)
        • Lifting Pulling Hip (tsuri komi goshi, 釣込腰)
        • Sleeve Lifting Pulling Hip (sode tsuri komi goshi, 袖釣込腰)
        • Lifting Hip Throw (tsuri goshi, 釣腰)
        • Springing Hip Throw (hane goshi, 跳腰)
        • Shifting Hip Throw (utsuri goshi, 移腰)
        • Rear Hip Throw (ushiro goshi>, 後腰)
        • Hip Wheel (koshi guruma>, 腰車)
        • Embracing Lift (daki age, 抱上)
      • Foot/leg techniques (ashi waza, 足技)
        • Knee Wheel (hiza guruma, 膝車)
        • Propping Lift-Pull Foot Throw (sasae tsuri komi ashi, 支釣込足)
        • Sweeping Lift-Pull Foot Throw (harai tsuri komi ashi, 払釣込足)
        • Advancing Foot Sweep (de ashi barai, 出足払)
        • Sending Foot Sweep (okuri ashi barai, 送足払)
        • Swallow Reversal (tsubame gaeshi, 燕返)
        • Minor Inner Reap (ko uchi gari, 小内刈)
        • Major Inner Reap (ô uchi gari, 大内刈)
        • Minor Outer Reap (ko soto gari, 小外刈)
        • Minor Outer Hook (ko soto gake, 小外掛)
        • Major Outer Reap (ô soto gari, 大外刈)
        • Major Outer Drop (ô soto otoshi, 大外落)
        • Major Outer Wheel (ô soto guruma, 大外車)
        • Inner Crotch Throw (uchi mata, 内股)
        • Major Wheel (ô guruma, 大車)
        • Leg Wheel (ashi guruma, 足車)
        • Major Outer Reversal (ôsoto gaeshi, 大外返)
        • Springing Hip Reversal (hane goshi gaeshi, 跳腰返)
        • Sweeping Hip Reversal (harai goshi gaeshi, 払腰返)
        • Inner Crotch Reversal (uchi mata gaeshi, 内股返)
    • Sacrifice techniques (sutemi waza, 捨身技)
      • Direct sacrifice techniques (ma sutemi waza, 真捨身技)
        • Circle Throw (tomoe nage, 巴投)
        • (ura nage, 裏投)
        • Corner Reversal (sumi gaeshi, 隅返)
        • Drawing Reversal (hikkomi gaeshi, 引込返)
        • Rice Bale Reversal (tawara gaeshi, 俵返)
      • Side sacrifice techniques (yoko sutemi waza, 橫捨身技)
        • Floating Technique (uki waza, 浮技)
        • Side Drop (yoko otoshi, 横落)
        • Valley Drop (tani otoshi, 谷落)
        • Side Separation (yoko wakare, 横分)
        • Side Wheel (yoko guruma, 横車)
        • Side Hook (yoko gake, 横掛)
        • Embracing Separation (daki wakare, 抱分)
        • Outer Wrap Around (soto makikomi, 外巻込)
        • Inner Wrap Around (uchi makikomi, 内巻込)
        • Springing Wrap Around (hane makikomi, 跳巻込)
        • Sweeping Wrap Around (harai makikomi, 払巻込)
        • Inner Crotch Wrap Around (uchimata makikomi, 内股巻込)
        • Major Outer Wrap Around (ōsoto makikomi, 大外巻込)
        • Minor Inner Wrap Around (ko uchi makikomi, 小内巻込)*
        • Crab Pincers (kani basami, 蟹挟)**
        • Frog Hook (kawazu gake, 河津掛)**
  • Control Techniques (katame waza, 固技)
    • Pinning Techniques (osaekomi waza, 押込技)
      • (kesa gatame, 袈裟固)
      • (kuzure kesa gatame, 崩袈裟固)
      • (kata gatame, 肩固)
      • (kami shiho gatame, 上四方固)
      • (kuzure kami shiho gatame, 崩上四方固)
      • (yoko shiho gatame, 横四方固)
      • (tate shiho gatame, 縦四方固)
    • Strangle Techniques (shime waza, 絞技)
      • (nami juji jime, 並十字絞)
      • (gyaku juji jime, 逆十字絞)
      • (kata juji jime, 片十字絞)
      • (hadaka jime, 裸絞)
      • (okuri eri jime, 送襟絞)
      • (kataha jime, 片羽絞)
      • (sode guruma jime, 袖車絞)
      • (katate jime, 片手絞)
      • (morote jime, 両手絞)
      • (tsukkomi jime, 突込絞)
      • (sankaku jime, 三角絞)
      • (dô jime, 胴絞)**
    • Attacks against the joints (kansetsu waza, 関節技)
      • (ude garami, 腕緘)
      • (ude hishigi juji gatame, 腕挫十字固)
      • (ude hishigi ude gatame, 腕挫腕固)
      • (ude hishigi hiza gatame, 腕挫膝固)
      • (ude hishigi waki gatame, 腕挫腋固)
      • (ude hishigi hara gatame, 腕挫腹固)
      • (ude hishigi ashi gatame, 腕挫脚固)
      • (ude hishigi te gatame, 腕挫手固)
      • (ude hishigi sankaku gatame, 腕挫三角固)
      • (ashi garami, 足緘)**
  • Attacks to Vital Points (atemi waza, xx;技)**
    • Anatomical Weapons (ate dokoro, )
      • Fingertips (yubi saki, )
      • Hand-blade (tegatana, )
      • Fist (kobushi, )
      • Elbow (hiji, )
      • Knee (hiza gashira, )
      • Ball-of-foot (sekito, )
      • Heel (kakato, )
      • Head (atama, )
    • Striking Techniques (ate waza, xx;技)
      • Blows with the Hand & Arm (ude ate, )
        • Fingertip Strikes (yubi saki ate, )
        • Hand-blade Strikes (tegatana ate, )
        • Fist Strikes (kobushi ate, )
        • Elbow Strikes (hiji ate, )
      • Blows with the Leg & Foot (ashi ate, )
        • Ball-of-foot Strikes (sekito ate, )
        • Heel Strikes (kakato ate, )
        • Knee Strikes (hiza gashira ate, )
      • Head-butts (atama ate, )
    • Anatomical Targets (jintai kyusho, )
        • (tendo, )
        • (uto, )
        • (jinchu, )
        • (kasumi, )
        • (dokko, )
        • (kachikake, )
        • (suigetsu, )
        • (getsu ei, )
        • (denko, )
        • (myojo, )
        • (tsurigane, )
        • (shitsu kansetsu, )
* International Judo Federation's technique.
** Forbidden by International Judo Federation; not allowed in a sparring by kodokan.

Olimpijski sport[uredi - уреди]

džudo meč se održava na mekanoj podlozi (Tatami). Veličine u proseku 15x15metara. 2 metra sa svake strane čine „sigurnu zonu“, ograničenu crvenom linijom. Izvan crvene linije nije dozvoljeno izvoditi bacanja, no ako bacanje započne unutar tatamija, a bačeni takmičar padne unutar sigurne zone, bacanje se smatra valjanim.

U meču se može pobediti:

  1. Bacanjem
  2. U parteru
  3. Na bodove

Bacanjem[uredi - уреди]

Ako protivnika bacimo na leđa sa razumnom količinom snage, zaradili smo 10 bodova (Ipon) i istog trena pobeđujemo. Ako ga bacimo sa razumnom količinom snage ali na rame, stražnjicu ili kuk dobivamo 7 bodova (Waza-ari).

Za uspjela bacanja koja su ipak bila loše izvedena i ne zaslužuju Ipon ili Waza-ari dodjeljuju se niži bodovi: Juko (5 bodova) i Koka (slabiji - 3 boda). Važno je napomenuti da oni nisu kumulativni - Znači, njima je nemoguće pobediti protivnika koji je zaradio Waza-ari, čak i ako ih tokom borbe zaradite 100, jednako kao što je nemoguće sa 100 Koka pobediti samo jedan Yuko.

Sa druge strane, 2 Waza-ari-a imaju snagu Ipon-a, dakle - donose pobedu.

U parteru[uredi - уреди]

Ako ste bacili protivnika nekom tehnikom, no niste zaradili ipon, borbu možete nastaviti u parteru. Poenta je protivnikova leđa prilepiti za tatami i držati ih tako: 25 sekundi (ippon), 20 sekundi (Vaza-ari), 20 sekundi(Juko), 15 sekundi(Koka).

Također - Ako je protivnik već prije, bacanjem zaradio Vaza-ari i u parteru zadrži protivnika 20 sekundi (i time zaradi još jedan Vaza-ari), op pobeđuje.

Osim držanjem, u parteru se može pobediti gušenjem ili polugom na ruci (U tom slučaju se protivnik izvlači iz zahvata tako da 3 puta tapka po vama ili parteru i samim time, automatski gubi meč, predaje borbu).

Na bodove[uredi - уреди]

Ako dođe do toga da ni jedan borac nakon isteka vremena nije zaradio ipon ili 2 Vaza-arija, odlučuju bodovi. No kao što sam već napomenuo Juko i Koka nisu kumulativni pa u slučaju da:

-Prvi borac ima: 5 koki -Drugi borac ima 1 Juko Pobjeđuje drugi borac!

isto tako, ako:

-Prvi borac ima: 4 Juka -Drugi borac ima 1 Vaza-ari Pobjeđuje drugi borac

U slucaju da oba borca imaju isti broj Juka i Koki, odlučuju sudije, ili se ide na zlatni bod, borba do prvog boda.

Završne reči[uredi - уреди]

Važno je napomenuti da je Judo naporan ali je osmišljen kao potpuno bezbedan sport. U početcima se neretko znalo dogoditi da jedan od takmičara izgubi život na tatamiju. Sakujiro Yokoyama (jedan od prvih Kanovih učenika) je znao reći da je svaki put, pre nego bi krenuo na turnir, obavio sve poslove koje je trebao i pozdravio se s roditeljima. U međuvremenu, Judo je usvojio metode treninga koje su ga učinile daleko bezbednijim i sigurnim za treniranje. Danas jako mnogo ljudi započinje treniranje u tzv. poznom sportskom dobu, sa preko 35 ili preko 40 godina starosti i u velikom broju uspevaju da dođu do majstorskih zvanja.

Linkovi[uredi - уреди]