Brisanje identiteta
Brisanje identiteta[1] ili čišćenje identiteta[2] je naziv za strategiju sistematskog uništavanja ličnih podataka koju je primenjivala srpska vlast na Kosovu tokom kosovskog rata.
Korišćenje ove strategije pokazuje da su srpske vlasti sistematskim uništavanjem dokumenata i drugih dokaza o državljanstvu nastojale da spreče povratak prognanih kosovskih Albanaca na Kosovo.[2]
Ova kriminalna strategija je dobro dokumentovana raznim nezavisnim izveštajima (Human Rights Watch, OEBS, itd.) i potvrđena sudskim presudama.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Oduzimanje dokumenata
U većini izbegličkih izjava se pominje da je policija, VJ ili srpska pogranična policija, od kosovskih Albanaca rutinski oduzimala dokumente, zajedno sa novcem i dragocenostima. To se radilo kako na makedonskoj, tako i na albanskoj granici. Ova praksa je bila dovoljno rasprostranjena da se može govoriti o nedvosmislenoj planskoj akciji. Neki od izbeglica bili su ostavili svoje dokumente kod kuće, jer su bili naterani da kuće napuste bez odlaganja; drugima su ih uništili ili konfiskovali pripadnici paravojnih jedinica ili policije za vreme puta. Registarske tablice sa automobila i traktora su takođe bile skidane i oduzimane.[3]
– Izveštaj OEBS-a
Tokom kosovskog rata 1999, srpske i jugoslovenske snage su hotimično sprovodile kampanju "brisanja identiteta" u kojoj su kosovskim građanima albanske nacionalnosti oduzimana i uništavana lična dokumenata i drugi dokazi o državljanstvu.[2] Izbeglicama proteranim u pravcu Albanije oduzimani su svi dokumenti (lična karta, pasoši, itd.) a prilikom prelaska granice bili su primoravani da uklanjaju registarske tablice s automobila i traktora.[2] Vojska Jugoslavije i MUP Srbije, koji su vršili oduzimanje dokumenta na izlasku iz zemlje, kosovskim izbeglicama su govorili da više nikada neće smeti da se vrate.[3][4]
Stotine izbeglica koje su dolazile u Albaniju posvedočile su da su, pre nego što im je dozvoljeno da pređu granicu, primoravane da predaju lične karte, pasoše, vozačke dozvole i druge dokumente, koji su često bili cepani pred njima.[2] Prema anketi koju su sproveli Lekari za ljudska prava, skoro 60 posto ispitanika je izjavilo da su im srpske snage oduzele ili uništile lična dokumenta.[5] Human Right Watch zaključuje da je očito da službenici na granici nisu sprovodili praksu “čišćenja identiteta” po sopstvenom nahođenju.[2]
Nasuprot tome, mnogim prognanicima u Makedoniju je bilo dozvoljeno da zadrže svoja dokumenta, čak i nakon što su ih pregledali pripadnici srpske policije. Human Rights Watch smatra da ova razlika u praksi činjena jer se prognanici u Albaniju lakše mogu okarakterisati kao Albanci iz Albanije, što bi sprečilo njihov povratak, dok Makedonija nije bila spremna na to da se veliki broj Albanaca s Kosova naseli tu za stalno.[2]
[uredi - уреди] Skidanje registracija
Human Rights Watch je takođe zabeležio uobičajenu praksu “čišćenja identiteta”: izbeglicama proteranim u pravcu Albanije oduzimani su lični dokumenti a prilikom prelaska granice one su bile primoravane da uklanjaju registarske tablice s automobila i traktora. Mnogim Albancima su uništavani dokumenti pre prelaska granice, što ukazuje na to da su vlasti nastojale da spreče njihov povratak.[2]
– Izveštaj Human Right Watch-a
Srpska policija je masovno skidala registarske tablice albanskim izbeglicama, sa kola i traktora kojima je bilo dozvoljeno da pređu granicu.[3] Oni koji su granicu prelazili vozilima dobijali su šrafcigere i naređeno im je da sa vozila skinu registarske tablice.[2]
Nakon rata, na graničnim prelazima s Albanijom i na drugim mestima na Kosovu su otkrivene hrpe registarskih tablica i spaljenih dokumenata.[2]
[uredi - уреди] Uništavanje arhiva
Izveštaji prenose da su srpske vlasti na Kosovu uništavale glasačke spiskove, centralne i opštinske arhive i matične knjige, i ostale popise kosovskih stanovnika[4] (strategija poznata kao čišćenje arhiva[6]). Na taj način su mnogi kosovski Albanci su ostali bez ikakvih dokaza o svom identitetu.[2]
Uništavanje podataka koje je sprovodila Republika Srbija je znatno otežalo posao novoj administraciji UNMIK i OEBS-a prilikom registracije birača za kosovske posleratne izbore 2002 godine.[7]
[uredi - уреди] Suđenja
Ova kriminalna praksa se našla, zajedno sa drugim zločinima, našla u optužnici za ratne zločine srbijanskom rukovodstvu:
Širom Kosova, snage SRJ i Srbije sistematski su oduzimale i uništavale dokumenta za ličnu identifikaciju i saobraćajne dozvole za vozila koja pripadaju albanskim civilima na Kosovu. Kako su kosovski Albanci isterivani iz svojih domova i upućivani ka granicama Kosova, na odabranim punktovima na putu ka graničnim prelazima i na graničnim prelazima prema Albaniji i Makedoniji od njih je traženo da predaju lična dokumenta. Ove radnje su preduzimane kako bi se izbrisao svaki trag prisustva deportovanih kosovskih Albanaca na Kosovu i kako bi im se uskratilo pravo na povratak njihovim domovima.[8]
– Optužnica protiv Miloševića i njegovih saradnika za ratne zločine na Kosovu
Praksa prisilnog i nelegalnog oduzimanja dokumenata kasnije je potvrđena i pravosnažnim sudskim presudama.[9]
[uredi - уреди] Izvori
- ↑ Brisanje istorije - etničko čišćenje na Kosovu
- ↑ 2.00 2.01 2.02 2.03 2.04 2.05 2.06 2.07 2.08 2.09 2.10 Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Right Watch-a)
- ↑ 3.0 3.1 3.2 Kosovo: kako viđeno, tako rečeno (Izveštaj OEBS-a)
- ↑ 4.0 4.1 Erasing History: Ethnic Cleansing in Kosovo
- ↑ Ethnic Cleansing in Kosovo: An Accounting
- ↑ Libricide: the regime-sponsored destruction of books and libraries in the XX century, by Rebecca Knuth
- ↑ Joint committee print, Volume 1, by United States. Dept. of State, United States. Congress. House. Committee on Foreign Affairs, United States. Congress.
- ↑ Optuznica za ratne zlocine
- ↑ Presuda Haškog suda
