Amorgos

Izvor: Wikipedia


Koordinate: 36° 50′ S.g.š., 25° 54′ I.g.d.

Amorgos (Amorgos)
Podaci
Država  Grčka
Glavno naselje Amorgos (grad)
Površina 126,3 km²
Broj stanovnika 1.859 st. (2001)
GR Amorgos.PNG

Amorgos (grčki gr: Αμοργός) je jedno ostrva u grupaciji Kiklada u Grčkoj. Upravno ostrvo pripada okrugu Kikladi i Periferiji Južni Egej.

Prirodni uslovi[uredi - уреди]

Pogled na manastir na ostrvu u tipičnom okruženju

Amorgos je jedno od većih ostrva Kiklada, udaljeno oko 200 km jugoistočno od Atine. Ostrvo je veoma izduženo u pravcu istok-zapad, oko 30 km, a širine oko 5 km. Ostrvo je planinsko u većem delu. Klima je sredozemna i veoma sušna. Biljni i Životinjski svet su takođe osobveni za ovu klimu, a od gajenih kultura dominira maslina.

Istorija[uredi - уреди]

Za Amorgos, kao i za celokupne Kiklade, je neobično važno razdoblje kasne praistorije, tzv. Kikladska Civilizacija, zavisna i bliska Kritskoj. Iza Kikladske civilizacije su danas ostale brojne figurine-idoli, vezane za zagrobni život, a neke od njih su nađene baš na Amorgosu. Tokom stare Grčke Amorgos je bio jedan u nizu malih, ali važnih polisa u ovom delu Grčke. Posle toga ostrvljem je vladao stari Rim, a zatim i Vizantija. 1204. g. posle osvajanja Carigrada od strane Krstaša Kikladi potpadaju pod vlast Mlečana, pod kojima ostaju vekovima, do sredine 16. veka, kada novi gospodar postaje osmansko carstvo. Iako stanovništvo Amorgosa nije bilo previše uključeno u Grčki ustanak 20ih godina 19. veka, ono je odmah pripalo novoosnovanoj Grčkoj. Međutim, u 20. veku dolazi do iseljavanja mesnog stanovništva. Poslednjih decenija ovo je donekle umanjeno razvojem turizma.

Stanovništvo[uredi - уреди]

Glavno stanovništvo na Amorgosu su Grci. Amorgos spada u ređe naseljena ostrva među velikim ostrima Kiklada.

Privreda[uredi - уреди]

Privreda Amorgosa se zasniva na turizmu i pomorstvu, a manje na tradicinalnoj poljoprivredi (južno voće, masline).

Vanjske veze[uredi - уреди]