Мирољуб Тодоровић
Miroljub Todorović | |
---|---|
Biografske informacije | |
Rođenje | Skoplje, Kraljevina Jugoslavija | 5. 3. 1940.
Etnicitet | Srbin |
Obrazovanje | |
Zanimanje | pjesnik, esejista, romanopisac |
Opus | |
Jezik | srpski |
Web-stranica | |
http://www.miroljubtodorovic.com/ |
Мирољуб Тодоровић (1940), оснивач и теоретичар српског (југословенског) неоавангардног стваралачког покрета сигнализма.
Биографија[uredi | uredi kod]
Рођен је 5. марта 1940. године у Скопљу. Ратне године провео је као избеглица са мајком, учитељицом, и сестром у местима око Велике Мораве где је завршио осмогодишњу школу. Године 1954. са породицом прелази у Ниш где завршава гимназију.
Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1963. године. Једно време студирао је на трећем степену истог факултета Међународно јавно право. Као члан редакције студентског листа за културу "Видици" учествује у студентској побуни 1968. Тада је његова песма "Корачница црвеног универзитета" умножена у више хиљада примерака и акламацијом на студентском збору у згради Филозофског факултета прихваћена као химна Београдског универзитета.
Године 1969. оснива неоавангардни књижевно-уметнички покрет сигнализам, а следеће године покреће Интернационалну ревију Сигнал.
Радио је као новинар, професор у средњој школи, секретар редакције, уредник часописа и као саветник за међурепубличку и међународну културну сарадњу у Министарству културе Републике Србије. Године 1982. одлази у пензију и у потпуности се посвећује књижевном и уметничком раду.
Поезија, есеји и интермедијални радови Мирољуба Тодоровића објављивани су на више језика у антологијама, зборницима, каталозима, листовима и часописима у Европи, Северној и Јужној Америци, Аустралији, Јужној Кореји и Јапану.
Као уметник, имао је дванаест самосталних изложби и излагао је на преко шест стотина колективних међународних изложби цртежа, колажа, визуелне поезије, мејл-арта и концептуалне уметности.
Награде: "Павле Марковић Адамов" 1995. године за поетски опус и животно дело; "Оскар Давичо" за најбољу књигу објављену у 1998. години (Звездана мистрија); "Тодор Манојловић" 1999. године за модерни уметнички сензибилитет, "Вукова награда" 2005. године, за изузетан допринос развоју културе у Србији и на свесрпском културном простору, награда Вукове задужбине 2007. за уметност за збирку поезије Плави ветар, награда "Златно слово" 2008. за књигу Шатро приче у издању Српске књижевне задруге као најбоље књиге кратке прозе објављене у 2007. години, као и "Златни беочуг" Културно-просветне заједнице Београда, за трајни допринос култури града, 2011. године итд.[1].
Заступљен је у Биографском лексикону Срби који су обележили XX век (пет стотина личности), Serbs who marked the 20th Century (five hundred persons), Београд, 2006.
О раду Мирољуба Тодоровића и сигнализму, који је основао, одбрањене су три докторске дисертације (Јагјелонски Универзитет у Кракову, Пољска, 1980; др Јулијан Корнхаузер; Филолошки факултет у Београду, 1991; др Живан Живковић; Филозофски факултет у Косовској Митровици, 2002; др Миливоје Павловић) и објављено двадесетак монографских публикација.
Објављени радови[uredi | uredi kod]
Књиге поезије[uredi | uredi kod]
- Планета (1965)
- Сигнал (1970)
- Kyberno (1970)
- Путовање у Звездалију (1971)
- Свиња је одличан пливач (1971)
- Степениште (1971)
- Поклон-пакет (1972)
- Наравно млеко пламен пчела (1972)
- Тридесет сигналистичких песама (1973),
- Гејак гланца гуљарке (1974),
- Телезур за тракање (1977),
- Инсект на слепоочници (1978),
- Алгол (1980), Textum (1981),
- Чорба од мозга (1982),
- Гејак гланца гуљарке (друго проширено издање, 1983),
- Chinese erotism (1983),
- Нокаут (1984),
- Дан на девичњаку (1985),
- Заћутим језа језик језгро (1986),
- Поново узјахујем Росинанта (1987),
- Белоушка попије кишницу (1988),
- Soupe de cervau dans l Europe de l Est (1988),
- Видов дан (1989),
- Радосно рже Рзав (1990),
- Трн му црвен и црн (1991),
- Амбасадорска кибла (1991),
- Сремски ћевап (1991),
- Дишем. Говорим (1992),
- Румен гуштер кишу претрчава (1994),
- Стриптиз (1994),
- Девичанска Византија (1994),
- Гласна гаталинка (1994),
- Испљувак олује (1995),
- У цара Тројана козје уши (1995),
- Планета (заједно са поемом Путовање у Звездалију друго проширено издање, 1995),
- Смрдибуба (1997),
- Звездана мистрија (1998)
- Електрична столица (1998),
- Рецепт за запаљење јетре (1999),
- Азурни сан (2000),
- Пуцањ у говно (2001),
- Гори говор (2002),
- Фонети и друге песме (2005),
- Паралелни светови (2006),
- Плави ветар (2006),
- Рана, реч и песма (2007, са Дејаном Богојевићем),
- Златно руно (2007).
- Љубавник непогоде (2009).
- Свиња је одличан пливач и друге песме (2009).
Књиге прозе[uredi | uredi kod]
- Тек што сам отворила пошту (епистоларни роман, 2000)
- Дошетало ми у уво (шатро приче, 2005)
- Дневник 1982. (2006)
- Прозор (снови, 2006)
- Шатро приче (2007)
- Лај ми на ђон, Интернет издање, 2007
- Шокинг-блу (шатро роман, 2007)
- Киснем у кокошињцу (шатро жваке, 2008)
- Боли ме блајбингер (2009)
- Торба од врбовог прућа (кратке приче, 2010)
- Дневник сигнализма 1978-1983 (2012)
- Дневник 1985 (2012)
- Апеирон (Интернет издање 2013)
Књиге есеја и полемика[uredi | uredi kod]
- Signalism (на енглеском,1973)
- Сигнализам (1979)
- Штеп за шуминдере (1984)
- Певци са Бајлон-сквера (1986)
- Дневник авангарде (1990)
- Ослобођени језик (1992)
- Игра и имагинација (1993)
- Хаос и Космос (1994)
- Ка извору ствари (1995)
- Планетарна култура (1995)
- Жеђ граматологије (1996)
- Signalism Yugoslav Creative Movement (на енглеском,1998)
- Miscelaneae (2000)
- Поетика сигнализма (2003)
- Токови неоавангарде (2004)
- Језик и неизрециво (2011)
- Време неоавангарде (2012)
- Стварност и утопија (2013)
- Простори сигнализма (2014)
- Nemo propheta in patria (2014)
Књиге за децу[uredi | uredi kod]
- Миш у обданишту (2001)
- Блесомер (2003).
Bookworks (књиге уметника)[uredi | uredi kod]
- Фортран (1972)
- Approaches (1973)
- Сигнал-Арт (1980)
- Златибор (1990)
- Шумски мед (1992).
Антологије[uredi | uredi kod]
- Сигналистичка поезија (1971)
- Конкретна, визуелна и сигналистичка поезија (1975)
- Mail Art - Mail Poetry (1980).
Извори[uredi | uredi kod]
- ↑ Попадић, А. „Енциклопедија културе“, Вечерње новости, 12. 4. 2012.
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Сигнализам @ Пројекат Растко Arhivirano 2013-12-31 na Wayback Machine-u
- Званични сајт Мирољуба Тодоровића - сигнализам - поезија, проза, есеј, виртуелна галерија (цртежи, конкретна и визуелна поезија, гестуална поезија, мејл-арт), критички прилози
- Архив Београда - Легати: Сигнализам. Поезија, проза, есеј, часопис Сигнал, књиге и радови сигналиста, фотоси акција гестуалне поезије и перформанса, обимна преписка[mrtav link]
- Сигнализам у фондовима библиотеке САНУ - Посебна библиотека 19 Arhivirano 2008-10-04 na Wayback Machine-u
- Блог Мирољуба Тодоровића
- Сигнализам на пројекту Растко Arhivirano 2013-12-31 na Wayback Machine-u
- Serbia and Signalism Poetry, Patrick Sammut
- Часопис Градина, бр. 10, 2005, Време сигнализма Arhivirano 2009-03-30 na Wayback Machine-u