Бугарска егзархија

Izvor: Wikipedia
Територија под јурисдикцијом Бугарске егзархије (1870—1878)

Бугарска егзархија (bug. Българска екзархия) је била аутокефална бугарска национална [1][2] црква, основана 28. фебруара 1870. године.[3][4]

У периоду 18701918. и 19411944. њена јурисдикција је обухватала територије које данас припадају различитим државама: целу територију данашње Бугарске, део Македоније и делове Грчке, Турске, Србије, Албаније и Румуније (Северна Добруџа).

Бугарској егзархији је 1950. године промењен назив у Бугарска православна црква, који носи и данас.

Позадина[uredi - уреди]

Цариградска патријаршија је потискивала словенски језик при богослужењу и народне верске обичаје, а на епископска места је постављала само Грке. То је била политика хеленизовања. Пошто је у Србији постепеним стицањем државне самосталности национализована и црквена управа, Словени који су остали у саставу Отоманске царевине су почели да траже своја национална права у црквеном животу. У првом реду Словене свештенике и словенски језик у цркви. У току борбе око тога дошло је до већег захтева: да се словенски крајеви и њихов православни народ излуче испод власти цариградске патријаршије.[5]

Оснивање[uredi - уреди]

Делегати Првог црковно-народног сабора (Цариград, 1871)

Почетком друге половине XIX века Бугари су затражили успостављање црквене аутокефалности. Тај је покрет помагала нарочито Русија, а противило се грчко свештенство, које није хтело да удовољи бугарске захтеве.

Суочен са растућим незадовољством и немирима у Османској Империји, султан је обнародовао 28. фебруара 1870. ферман о оснивању од цариградске патријаршије независна, словенске егзархије са седиштем у Цариграду. У њен састав су имале ући оне епархије у Бугарској, Македонији и Старој Србији, у којима је то желело две трећине народа. У пракси, овај егзархат је постао бугарска црквена организација. Због тога су се неки вратили под власт цариградске Цркве, која је почела да дозвољава словенско богослужење. Србија и Црна Гора су уз помоћ Русије приволеле цариградску патријаршију да преда епископска места у Призрену, Скопљу и Дебру Србима.[5]

Православни сабор у Цариграду 10. септембра 1872. године, сазван на иницијативу васељенске патријаршије, осудио је бугарски егзархат због филетизма, „јереси која ставља националну идеју изнад јединства вере“.[6]

Деловање у Македонији[uredi - уреди]

Прослава 25-годишњице од избора бугарског егзарха Јосифа I у Дебру, 1902.
Православни бугарски свештеници и ВМРО комите.

Почев од оснивања Бугарске егзархије и добијања јурисдикције над територијом Македоније, а и због деловања про-бугарске ВМРО, бугарски Егзархат је настојао да спречи функционисање Српске цркве у делу Старе Србије који углавном обухвата данашњу Македонију. До балканског рата и протеривања Бугара из Старе Србије, Бугарска егзархија је често (са помоћу ВМРО комита) спроводила ликвидације српских свећеника и учитеља.

Непосредни ефекат поделе Македоније у балканским ратовима 1912-1913 био је анти-бугарска кампања у областима под српском и грчком влашћу. Србија је протерала свештенике и учитеље Бугарске егзархије, и затворила бугарске школе и цркве (било је 641 школа и 761 црква).[7] Обновом српске власти 1918, поново су протерани бугарски наставници и свештенство егзархије, бугарски језик је забрањен, све књиге и знаци на бугарском језику уклоњени, сва бугарска друштва и организације распуштене, а србизација презимена спровођена, тако да Станков постаје Станковић, а Атанасов улази у књиге као Атанацковић.[7]

Референце[uredi - уреди]

  1. Stephen A. Fischer-Galaţi - „Man, state, and society in East European history“, 1970, Praeger, с. 200 („...and in 1870 it established a Bulgarian national church (Bulgarian Exarchate)“)
  2. L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich - „The Balkans since 1453“, 2000, C. Hurst & Co. Publishers, с. 371 („BULGARIAN EXARCHATE The first great victory for Bulgarian nationalism was the establishment in 1870 of a national church known as the exarchate.“)
  3. "Bulgarian Orthodox Church", Encyclopædia Britannica: "The struggle for an independent Bulgarian church, begun late in the 18th century, culminated in the establishment in 1870 of a Bulgarian exarchate." ((en))
  4. L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich, "The Balkans since 1453", "Bulgarian Exarchate", p. 371: "The first great victory for Bulgarian nationalism was the establishment in 1870 of a national church known as exarchate." ((en))
  5. 5.0 5.1 Grigorije Mikić, Srpska Crkva u kraljevini Srbiji i Staroj Srbiji i Makedoniji
  6. Fotiev, C. The Living God, Overseas Publications Interchange, Лондон, 1989. стр. 343
  7. 7.0 7.1 Ivo Banac, "The Macedoine", "The National Question in Yugoslavia. Origins, History, Politics", Cornell University Press, 1984, pp. 307-328. ((en))

Види још[uredi - уреди]