Халово
Халово | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Зајечарски |
Град | Зајечар |
Становништво | |
Становништво (2011) | 856 |
Положај | |
Координате | 43°58′09″N 22°24′02″E / 43.969166°N 22.400666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 336 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | ZA |
Координате: 43° 58′ 09" СГШ, 22° 24′ 02" ИГД
Халово је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 856 становника (према попису из 1991. било је 1141 становника).
Географија[uredi | uredi kod]
Смештено је 13 км североисточно од града Зајечара, а на самој граници са Бугарском. Село је збијеног типа. Кроз село тече поточић звани Сеоски поток, који заједно са својим споредним краком дели село на 3 дела (мале). То су: прва мала (на северној страни), друга мала (у средини) и трећа мала (на јужној страни).
Историја[uredi | uredi kod]
Прича се да су преци данашњих Халовљана дошли у овај крај крајем XVII века, из Румуније. Доселило се неколико многочланих породица, које су подигле насеље са десне стране Тимока, на месту званом Манастириште. Ту су мештани доста страдали од маларије, јер су околне баруштине биле пуне комараца, па су стога мештани побегли на брдо Чука, поред турских кула и ту формитали ново насеље, данашње Халово. Нико од мештана не зна поуздано одакле ово име селу. Постоје две приче (верзије) о томе. По једној верзији, пошто је у то време владала болест Чума или како су је у селузвали Ала село је добило име Алово. Према другој верзији, човек који је био на челу тадашње управе, био је изразито снажан и крупан, те су га мештани звали Ала и по њему касније насеље добило име Алово. Насеље струју добија у другој половини 50-их година XX века. На месту званом Четате (што на српском значи Утврђење), југозападно од села, постоје остаци неког градића из доба Римљана. Поред зидина, ту се налази и шљака од топљене руде. Код мештана је живела прича како је то некада била богата насеобина и како је њено људство било нападнуто од стране неког народа са истока, а када је непријатељ заузео сва брда унаоколо, они су се једне ноћи неосетно извукли и побегли кроз клисуру звану Белики поток. На неких 500м северно од села налазило се некада черкеско село које се по одласку Турака раселило, а на неких 700м јужно од села опет черкеско село чије је становништво по одласку Турака прешло у Халово. Оба та места се данас зову Селиште.
Култура[uredi | uredi kod]
Данас у Халову има око 250 домаћинстава. Људи се претежно баве пољопривредом, сточарством и ратарством. Велики број мештана је на привременом раду у иностранству. Има доста деце и омладине. До пре пар година у селу је постојао фудбалси клуб Граничар. Село има културно-уметничко друштво Граничар-Халово. Од културно-образовних зграда, у селу постоје дом културе, амбуланта, црква (подигнута 1906. године) и школска зграда (која је саграђена 1920. године). У њој похађају наставу деца предшколског узраста, као и ученици од I до IV разреда. У центру села се налази и споменик борцима палим у Другом светском рату.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Халово живи 724 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (45,3 код мушкараца и 50,6 код жена). У насељу има 241 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 591 | 69,04% | ||
Власи | 169 | 19,74% | ||
Румуни | 73 | 8,52% | ||
Југословени | 8 | 0,93% | ||
непознато | 6 | 0,70% |
м | ж | |||
? | 1 | 1 | ||
80+ | 17 | 26 | ||
75-79 | 21 | 36 | ||
70-74 | 33 | 36 | ||
65-69 | 41 | 36 | ||
60-64 | 36 | 50 | ||
55-59 | 36 | 31 | ||
50-54 | 27 | 34 | ||
45-49 | 24 | 17 | ||
40-44 | 21 | 21 | ||
35-39 | 24 | 16 | ||
30-34 | 29 | 20 | ||
25-29 | 19 | 19 | ||
20-24 | 21 | 18 | ||
15-19 | 20 | 17 | ||
10-14 | 23 | 15 | ||
5-9 | 24 | 14 | ||
0-4 | 18 | 14 | ||
просек | 45.3 | 50.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 370 | 54 | 265 | 37 | 14 | - |
Женски | 378 | 20 | 264 | 86 | 8 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 230 | 156 | - | 4 | 28 | 1 | 7 | 14 | 1 | 7 |
Женски | 135 | 124 | - | - | 1 | - | - | 2 | - | 1 |
Оба | 365 | 280 | - | 4 | 29 | 1 | 7 | 16 | 1 | 8 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 1 | 6 | 3 | 1 | 1 | - | - | - | |
Женски | - | 1 | 1 | 3 | 1 | - | - | - | 1 | |
Оба | - | 2 | 7 | 6 | 2 | 1 | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9