Халово

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Халово

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Зајечарски
Град Зајечар
Становништво
Становништво (2011) 856
Положај
Координате 43°58′09″N 22°24′02″E / 43.969166°N 22.400666°E / 43.969166; 22.400666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 336 m
Халово is located in Srbije
Халово
Халово
Халово (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака ZA


Координате: 43° 58′ 09" СГШ, 22° 24′ 02" ИГД

Халово је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 856 становника (према попису из 1991. било је 1141 становника).

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Смештено је 13 км североисточно од града Зајечара, а на самој граници са Бугарском. Село је збијеног типа. Кроз село тече поточић звани Сеоски поток, који заједно са својим споредним краком дели село на 3 дела (мале). То су: прва мала (на северној страни), друга мала (у средини) и трећа мала (на јужној страни).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Прича се да су преци данашњих Халовљана дошли у овај крај крајем XVII века, из Румуније. Доселило се неколико многочланих породица, које су подигле насеље са десне стране Тимока, на месту званом Манастириште. Ту су мештани доста страдали од маларије, јер су околне баруштине биле пуне комараца, па су стога мештани побегли на брдо Чука, поред турских кула и ту формитали ново насеље, данашње Халово. Нико од мештана не зна поуздано одакле ово име селу. Постоје две приче (верзије) о томе. По једној верзији, пошто је у то време владала болест Чума или како су је у селузвали Ала село је добило име Алово. Према другој верзији, човек који је био на челу тадашње управе, био је изразито снажан и крупан, те су га мештани звали Ала и по њему касније насеље добило име Алово. Насеље струју добија у другој половини 50-их година XX века. На месту званом Четате (што на српском значи Утврђење), југозападно од села, постоје остаци неког градића из доба Римљана. Поред зидина, ту се налази и шљака од топљене руде. Код мештана је живела прича како је то некада била богата насеобина и како је њено људство било нападнуто од стране неког народа са истока, а када је непријатељ заузео сва брда унаоколо, они су се једне ноћи неосетно извукли и побегли кроз клисуру звану Белики поток. На неких 500м северно од села налазило се некада черкеско село које се по одласку Турака раселило, а на неких 700м јужно од села опет черкеско село чије је становништво по одласку Турака прешло у Халово. Оба та места се данас зову Селиште.

Култура[uredi - уреди | uredi izvor]

Данас у Халову има око 250 домаћинстава. Људи се претежно баве пољопривредом, сточарством и ратарством. Велики број мештана је на привременом раду у иностранству. Има доста деце и омладине. До пре пар година у селу је постојао фудбалси клуб Граничар. Село има културно-уметничко друштво Граничар-Халово. Од културно-образовних зграда, у селу постоје дом културе, амбуланта, црква (подигнута 1906. године) и школска зграда (која је саграђена 1920. године). У њој похађају наставу деца предшколског узраста, као и ученици од I до IV разреда. У центру села се налази и споменик борцима палим у Другом светском рату.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Халово живи 724 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (45,3 код мушкараца и 50,6 код жена). У насељу има 241 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1634 [1]
1953. 1554
1961. 1545
1971. 1454
1981. 1331
1991. 1141 1063
2002. 981 856
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
591 69,04%
Власи
  
169 19,74%
Румуни
  
73 8,52%
Југословени
  
8 0,93%
непознато
  
6 0,70%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]