Рготина
| Рготина | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Зајечарски |
| Град | Зајечар |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1721 |
| Положај | |
| Координате | 44°00′25″N 22°16′02″E / 44.006833°N 22.267333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 153 m |
  Рготина Рготина (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19214 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | ZA |
Координате: 44° 00′ 25" СГШ, 22° 16′ 02" ИГД
Рготина је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 1721 становника (према попису из 1991. било је 2088 становника).
Историја[uredi - уреди | uredi izvor]
У Рготини су, 15. септембра 1944. године, вођени преговори и потписан споразум између Радивоја Јовановића Брадоње, команданта 14. Српског корпуса НОВЈ и Фјодора Ивановича Толбухина, совјетског маршала и команданта 3. Украјинског фронта. У споразуму је предвиђено ослобађање Београда без директног удара на сам град.
Тито је, после консултација и убеђивања од стране Винстона Черчила, одустао од овог плана. Оригинал споразума чува се у Архиву ЦК КПСС у Москви.
Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]
У насељу Рготина живи 1467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,1 година (43,4 код мушкараца и 48,9 код жена). У насељу има 584 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.704 | 99,01% | ||
| Македонци | 5 | 0,29% | ||
| Власи | 5 | 0,29% | ||
| Роми | 1 | 0,05% | ||
| Бугари | 1 | 0,05% | ||
| Југословени | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 3 | 0,17% | ||
| м | ж | |||
| ? | 5 | 5 | ||
| 80+ | 22 | 46 | ||
| 75-79 | 36 | 55 | ||
| 70-74 | 57 | 83 | ||
| 65-69 | 59 | 71 | ||
| 60-64 | 55 | 77 | ||
| 55-59 | 52 | 44 | ||
| 50-54 | 76 | 85 | ||
| 45-49 | 74 | 69 | ||
| 40-44 | 58 | 44 | ||
| 35-39 | 40 | 38 | ||
| 30-34 | 59 | 44 | ||
| 25-29 | 50 | 37 | ||
| 20-24 | 58 | 35 | ||
| 15-19 | 51 | 36 | ||
| 10-14 | 44 | 36 | ||
| 5-9 | 31 | 37 | ||
| 0-4 | 30 | 22 | ||
| просек | 43.4 | 48.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 752 | 202 | 459 | 57 | 34 | - |
| Женски | 769 | 81 | 462 | 187 | 39 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 323 | 24 | - | 163 | 42 | - | 17 | 4 | 3 | 29 |
| Женски | 148 | 52 | - | 30 | 11 | - | - | 14 | 5 | 3 |
| Оба | 471 | 76 | - | 193 | 53 | - | 17 | 18 | 8 | 32 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | - | 5 | 2 | 3 | 3 | - | - | 26 | |
| Женски | - | - | 3 | 6 | 15 | 2 | - | - | 7 | |
| Оба | 2 | - | 8 | 8 | 18 | 5 | - | - | 33 |
Референце[uredi - уреди | uredi izvor]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
| ||||||
