Zaseda na Sjemeću novembra 1944

Nakon uspešnog proboja prethodnice Armijske grupe E od Višegrada do Sarajeva, Nemci su uspostavili saobraćaj tim putem, dok su se delovi 27. istočnobosanske divizije NOVJ orijentisali na prepade na nemačke transporte. Najveći uspeh ostvaren je postavljanjem zasede na Sjemeću kod Višegrada 28/29. novembra, kad je uništena velika nemačka transportna kolona, što je zabeleženo i u ratnom dnevniku komande Armijske grupe E.

Prethodne borbe i iskustva

Armijska grupa E, odnosno njena „Prethodnica Šojerlen“ tokom borbi 14-21. novembra 1944. odbacila je 27. diviziju NOVJ sa komunikacije Višegrad - Sarajevo, koja je u tom periodu bila od velikog značaja. Već 22. novembra u Rogaticu je stigao štab nemačkog 22. armijskog korpusa sa glavninom 11. vazduhoplovne poljske divizije.

Posle prodora nemačke grupe „Šojerlen“ prema Sokolcu 20. novembra 1944, u sklopu proboja Armijske grupe E kroz istočnu Bosnu, 27. divizija NOVJ odbačena je sa same komunikacije Višegrad - Sarajevo, ali njena borbena aktivnost prema komunikaciji nije prestajala. Sastojala se u borbama protiv obezbeđenja koja su štitila pokrete kolona drumom. Da bi se mogao izvesti neposredan napad na kolonu u pokretu trebalo je savladati obezbeđenja postavljena na okolnim istaknutim tačkama, ili se provući između njih. Tih dana je vreme bio vedro, pa su saveznički avioni 21. i 23. novembra snažno bombardovali nemačke kolone na drumu Višegrad - Rogatica - Sokolac i samu Rogaticu.,

Delovi 19. birčanske brigade tokom noći 23/24. novembra, postavili su zasedu kod Rudina. Oko 3 časa ujutro u zasedu je ušla nemačka kolona. Bataljoni 19. brigade i naneli su joj gubitke. Oko četiri časa zaseda je držala pod svojom kontrolom drum i zaustavila saobraćaj na njemu. Da bi je odbacili, Nemci su preduzeli napad od Sokolca i sa puta, što se pretvorilo u celodnevnu borbu.

Iz ove i sličnih borbi štab 27. divizije zaključio je da su Nemci dobro obezbedili drum od Rogatice do Podromanije i da se zbog toga na njemu ne mogu postići značajniji rezultati pri datom odnosu snaga. Zato je 27. novembra rešio da izvede napad u blizini Višegrada, procenivši da na tom delu saobraćajnice obezbeđenja nisu toliko jaka i računajući na iznenađenje. Za izvršenje tog zadatka obrazovao je borbenu grupu, nazvavši je grupom udarnih bataljona (tri iz 16. muslimanske i dva iz 20. romanijske brigade). Ova udarna grupa trebalo je da se narednog dana prikupi u selu Obadi, da se noću 28/29. novembra neopaženo primakne drumu i razvije u duboku zasedu, te da napadne nemačke kolone koje se zateknu na drumu od sela Gornje Lijeske do zaključno iza Sjemeća.

Pripremne radnje

U borbenu grupu je štab 16. brigade odredio 2, 3. i 4, a 20. brigade - 1. i 3. bataljon. Da bi bili što pokretljiviji, ti bataljoni su ostavili svoje pozadinske delove u rejonima rasporeda brigada, a sa sobom, pored dnevnoga obroka suhe hrane kod boraca, poneli su samo hranu za dva dana (na konjima). Pokret je izvršen u toku noći 27/28. i u toku 28. novembra. Sve jedinice prikupile su se 28. novembra u selu Obadi. Tu je komandant divizije potpukovnik Miloš Zekić sa štabovima brigada razradio planove napada.

U 20 časova su sve jedinice krenule prema drumu. Oko 1 čas 29. novembra cela borbena grupa je bila razvijena za napad. Na njenom desnom krilu je bio 3. bataljon 16. brigade, koji je predstavljao obezbeđenje od Rogatice. Druga dva bataljona te brigade razvila su se na Sjemeću do Han-Brda. Ulevo od njih bili su bataljoni 20. brigade. Na celoj širini njihovog borbenog poretka, na drumu, bila je u pokretu neprijateljeva kolona u dužini od 8 do 9 km vazdušne linije. Vozila je sa prigušenim svjetlima. Pored puta neprijatelj nije imao nikakvog obezbjeđenja. Bataljoni su, krećući se šumom ili proplancima, prišli drumu na blisko odstojanje, negde i na 50 do 100 metara.

Prepad na nemačku kolonu kod Sjemeća

Na četne i bataljonske komande otvorena je vatra. Gotovo istovremeno su sva četiri bataljona zasuli nemačku kolonu iz sveg naoružanja. Oko 150 automatskih oružja (puškomitraljeza i mašinki) i desetak ručnih protivtenkovskih bacača i pt pušaka tuklo je vozila na drumu. Na najvećem delu puta iz kolone je usledio odgovor, takođe jakom vatrom. Čete koje su bile bliže drumu, a ispred sebe nisu imale jak otpor, odmah su, posle kratkotrajne paljbe, krenule najuriš i upale u raspored neprijatelja. Već posle petnaestak minuta počeli su da gore kamioni. Posle oko sat borbe, svi bataljoni savladali su otpor i sišli na drum, uništavajući zaustavljenu kolonu. Nakon njenog potpunog uništenja, svi bataljoni su se bez ometanja vratili u koncentracijsku prostoriju.

U divizijskom operacijskom dnevniku je sumiran rezultat ovog prepada: „Rezultat je bio velik: zapaljeno je 96 kamiona, 26 luksuznih automobila, 62 motocikla, 2 traktora. Ukupno 186 motornih vozila. Uništena 2 flaka, zapaljeno oko 1.000.000 metaka i ogromna količina ostale spreme i hrane. Zaplenjeno 87 pušaka, 3 puškomitraljeza, 5 pikavaca, 21 pištolj, 5000 puščanih metaka (toliko su borci otprilike izneli na sebi), nešto odjeće i obuće, cigara, duvana, šećera, itd. Ukupni neprijateljski gubici u ovoj akciji oko 500 izbačenih iz stroja (od toga preko 300 mrtvih). Pored ostalog, ubijeno je 10 viših oficira u kamionima, među njima jedan ppukovnik."

Prema istom izvoru, gubici grupe bataljona iznosili su 10 mrtvih i 21 ranjeni borac. Ovaj prepad zabeležen je i u ratnom dnevniku Armijske grupe E :"... pojačana aktivnost bandi prema glavnom marševskom putu na odsjeku Višegrad - Podromanija. Na prevoju Sjemeć (10 km zapadno od Višegrada), jača banda izvršila noćni napad na našu kolonu nanevši istoj veće gubitke."