Zajcevljevo pravilo

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Zajcevljevo pravilo je empirijsko (eksperimentalno utvrđeno) pravilo za predviđanje glavnog proizvoda u reakciji eliminacije. Ruski hemičar Aleksandar Zajcev je proučavajući reakcije eliminacije došao do sledećeg zaključka: alken koji nastaje u najvećoj količini je onaj u kome je dvostruka veza između ugljenika odlazeće grupe i susednog C atoma sa manjim brojem vodonikovih atoma. Na primer, kada se 2-jodobutan tretira alkoholnim rastvorom KOH, glavni proivod je 2-buten, a takođe, u manjim količinama, nastaje i 1-buten.[1]

Primer Zajcevljevog pravila

Zajcevljevo pravilo predviđa da je u reakcijama eliminacije preferentni proizvod najstabilniji alken - tipično onaj koji je u najvećoj meri supstituisan. Ovo pravilo je efektino u predviđanju preferentnog proizvoda mnogih reakcija eliminacije, mada postoji i niz izuzetaka. Nekada zbog stereohemije ili sternog efekta nastaje malo ili uopšte ne nastaje Zajcevljev proizvod.[2][3]

Primer 1
Primer 2

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Lehman, John (2009). Operational Organic Chemistry (4th izd.). Upper Saddle River, NJ: Pearson Education. str. 182. ISBN 978-0-13-600092-1. 
  2. Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. http://www.organic-chemistry.org/books/reviews/0198503466.shtm. 
  3. Morrison Robert Thornton, Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658. http://pubs.acs.org/cen/education/83/8341education1.html. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Lehman, John (2009). Operational Organic Chemistry (4th izd.). Upper Saddle River, NJ: Pearson Education. str. 182. ISBN 978-0-13-600092-1. 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]