Upravno pravo
Upravno pravo (engl. administrative law) je grana prava koja uređuje upravnu delatnost tj. ukupnost svih (autoritativnih i neautoritativnih) aktivnosti uprave kojima uprava neposredno izvršava svakodnevne zadatke i poslove ostvarujući svoju socijalnu funkciju, a čini je sistem pravnih normi koje uređuju organizaciju uprave i javnih službi, upravni postupak, obim i sadržinu upravne delatnosti – obavljanje upravnih poslova, donošenje pravnih odluka uprave, vršenje materijalnih radnji i kontrolu uprave.
Osnovni pojmovi[uredi | uredi kod]
Poslove državne uprave obavljaju ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava (uprave, inspektorati, direkcije) ali se mogu obrazovati i posebne organizacije (sekretarijati, zavodi, agencije, centri) i javne službe (javne ustanove, javna preduzeća) i drugi oblici organizovanja kojima se ostvaruju prava i potrebe građana i pravnih lica.
U obavljanju svoje delatnosti uprava donosi upravne propise kojima propisuje opšte pravilo za neodređen broj slučajeva i lica, zatim upravne akte kojima uprava propisuje posebno pravilo za konkretan slučaj i određeno lice, sklapa upravne ugovore i čini upravne radnje kojima uprava pruža građanima javne usluge (npr. vođenje evidencije, izdavanje uverenja).
Od velike važnosti jesu one procesne norme koje se odnose na upravni postupak zato što se njima propisuje postupak donošenje upravnih akata kojima se odlučuje o pravima i obavezama u upravnim stvarima.
Kontrola uprave može biti politička – od strane Narodne skupštine, Vlade, političkih stranaka i javnog mnjenja i pravna – upravna kontrola uprave, sudska kontrola uprave i posebna kontrola uprave od strane javnog tužilaštva i ombudsmana (zaštitnika prava građana).