Trn

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Trn (razvrstavanje).
Trnje ruže

Trn je oštar izraštaj na biljci koji ima zaštitnu ulogu. Nastaje kao preobražaji pojedinih biljnih organa.

Preobražaj izdanka[uredi - уреди | uredi izvor]

Kod nekih biljaka, izdanak se preobražava u trn. Takve biljke su karakteristične za suva i vrela staništa. Zanimljivo je da te biljke neće preobraziti svoje izdanke u eksperimentalnim uslovima kada se poveća vlažnost vazduha. Trnovi su sekundarno zadebljali i tvrdi zbog odrvenjavanja ćelija. Ovakvo trnje se javlja kod trnjine, jabuke, kruške, šljive i drugih kulturnih i divljih vrsta. Gledičija obrazuje trokrako granate trnove.[1]

Preobražaj lista[uredi - уреди | uredi izvor]

List kod nekih biljaka se delimično ili potpuno preobražava u trnje. Kod šimširike se ceo list preobražava, pa je takva metamorfoza potpuna. Pri tome obično očvršćavaju glavni i jači bočni nervi, dok se slabiji zajedno sa mezofilom gube. Kod nekih listova ove biljke odrvenjava samo glavni nerv, a kod drugih i deo mezofila. U pazuhu ovog trnja se razvijaju pupoljci, što je dokaz da se list preobrazio. Delimičan preobražaj je zapažen kod palamide, strička i zelenike. Kod ovih biljaka su samo završeci nerava prešli u trnje.[1]

Preobražaj korena[uredi - уреди | uredi izvor]

Neke vrste razvija trnje i iz svog korena. Takav je slučaj sa vrstom palme -{Acanthorhiza aculeata}- koja ima zapravo negativno geotropno korenje, bez dlaka i kape, nastalo adventivnim putem, koje obavija stablo. Debelo je, čvrsto, sa oštrim vrhom i sa bočnim trnovima, što sve zajedno biljci obezbeđuje dobru zaštitu. Sačinjeno je iz sklerenhimskih ćelija debelih zidova.[1]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1.0 1.1 1.2 Tatić, B.& Petković, B. 1991. Morfologija biljaka. Naučna knjiga. Beograd.