Trepljari

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Trepljari
Naučna klasifikacija
Carstvo: Chromalveolata
Natkoljeno: Alveolata
Koljeno: Ciliophora

Trepljari ili trepetljikaši (Ciliophora, Ciliata) su grupa protista, do sada svrstavana u praživotinje (Protozoa, protozoa), usled njihovog striktno heterotrofnog načina ishrane. Opisano je oko 8000 vrsta, koje naseljavaju slatke i slane vode, kao i vlažna zemljišta. Među njima ima slobodnoživećih, ali i dosta parazita beskičmenjaka i kičmenjaka (pa i čoveka). Telo im je pokriveno mnogobrojnim lokomotornim organelama cilijama (trepljama, otuda i ime grupi). Razmnožavaju se bespolno binarnom fisijom (poprečnom deobom), ili pupljenjem, a polno konjugacijom i autogamijom.

Građa

[uredi | uredi kod]

Ciliophora imaju najsloženiju građu tela među protistama, koja se ogleda u stalnom obliku tela i postojanom položaju organela u ćeliji, (kod njih se formiraju ćelijska usta, cytostom, ćelijsko ždrelo, cytopharynx i ćelijski anus, cytopyg). Lokacija kontraktilnih vakuola je takođe stalna, a njihovo punjenje i pražnjenje je sinhronizovano, naizmenično. Telo može biti simetrično ili asimetrično.

U prednjem delu tela mnogih vrsta se diferenciraju peristomalno polje, vestibulum, citostom i sistem membranela. U najprostijem obliku membranele su građene od 2 do 3 niza zbijenih cilija sa jedne strane citostoma. Pored njih postoji sa druge strane citostoma niz slepljenih cilija koje formiraju undulentnu membranu. Membranele i undulentne membrane oko citostoma formiraju takozvanu adoralnu zonu membranela, čija je primarna funkcija usmeravanje hrane prema citostomu, a jedna od sekundarnih kretanje. Peristomalno polje, vestibulum i citostom su različito strukturirani delovi i njihove karakteristike su taksonomski značajne. Cilije imaju važnu funkciju i u recepciji draži. Kod nekih trepljara cilije se grupišu u pramenove i formiraju cire (cirri) kojima se takođe izvodi kretanje „hodanjem“.

Ćelijska membrana kod trepljara je postojana i složeno strukturirana. Iznad membrane kod Tintinnida i nekih Hypotricha nalazi se troslojna membrana nežive prirode, perilema, nepoznate funkcije. Perilema se kod nekih trepljara nalazi samo duž cilija. Plazmalema trepljara je građena od spoljašnje i unutrašnje alveolarne membrane. Između njih se nalaze pravilno raspoređeni alveolarni meškovi (alveole). Alveole su napunjene proteinima ili polisaharidima. Alveolarna tečnost ima potpornu funkciju, a ima podataka da imaju i funkciju u regulisanju ravnoteže kalcijuma.

Alveolarne membrane čine pelikulu. Ispod nje se nalazi proteinski sloj epiplazma sa nepoznatom funkcijom, po nekim mišljenjima potpornom. Epiplazma je različito diferencirana. Pelikula sa alveolama, epiplazmom i delom citoplazme ispod nje čini površinski deo tela trepljara koji se označava kao korteks, odnosno ektoplazma. U korteksu se nalaze različite strukture. Oko osnova cilija se nalaze udubljenja plazmaleme. Dublje u kortikalnom delu se nalaze bazalna telašca cilija, koja se sastoje iz tri različite strukture: kinetodezmalnih fibrila, transverzalnih mikroubula i postcilijarnih mikrotubula. Kod nekih Ciliophora u ektoplazmi se nalaze različiti ekstruzomi: štapićaste trihociste koje se u samoodbrani izbacuju iz citoplazmatičnih meškova kroz ćelijsku membranu, kao i toksiciste koje se izbacuju prilikom hvatanja plena. U ektoplazmi se nalaze i kontraktilne vakuole, kao i brojne mitohondrije.

Endoplazma je znatno obimniji deo citoplazme i u stalnom je pokretu. U njoj se nalaze makro i mikronukleus, hranljive vakuole i druge organele. Mikronukleusi ili generativna jedra su sitni. Učestvuju u procesima razmnožavanja i može ih biti jedan ili više. Imaju diploidan broj hromozoma. Makronukleusi su krupna jedra i sa velikim sadržajem DNK. Ima ih najčešće jedan, dva ili više (kod nekih i preko stotinu). Do skoro se smatralo da je njihova funkcija isključivo regulacija metabolizma ćelije. Novija istraživanja ukazuju na to, da i makronukleusi učestvuju u polnom procesu.

Hranljive vakuole su brojne u endoplazmi, a formiraju se u citofarinksu fuzijom endocitotskih vakuola sa lizozomima. Formirane hranljive vakuole se kreću po citoplazmi, pri čemu se iz njih izvlače svarene materije, a nesvareni ostatak se izbacuje u predelu citopiga. Za većinu trepljara karakteristično je selektivno uzimanje hrane.

Klasifikacija

[uredi | uredi kod]

Postoji nekoliko klasifikacionih shema trepljara, od kojih su ovde priložene dve:

Phylum Ciliophora

  • Classis Karyorelictea
  • Classis Spirotrichea (Polyhymenophorea)
  • Classis Litostomatea
  • Classis Prostomatea
  • Classis Phyllopharyngea
  • Classis Nassophorea
  • Classis Oligohymenophorea
  • Classis Colpodea


Phylum Ciliophora

  • Classis Ciliata
    • Subclassis Holotrichia
    • Subclassis Peritrichia
    • Subclassis Spirotrichia
    • Subclassis Suctoria

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]