Taishō period

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Japanski car Tajšo

Tajšo period (大正時代 - Tajšo džidaj), je period istorije Japana koji je započeo 30. jula 1912. godine, dolaskom cara Tajšo na presto i trajao je do 25. decembra 1926. godine. Zbog lošeg zdravlja cara Tajšo, vlast praktično prelazi u ruke oligarhijske grupe starijih državnika Genro (元老), koji su takođe predstavljali članove japanskog parlamenta Kokaj (国会) i pripadali demokratski orijentisanim strankama. Tajšo period, stoga karakteriše liberalni pokret poznat i kao Tajšo demokratija.

Istorijske i političe osnove[uredi - уреди | uredi izvor]

Na dan 30. jula 1912. godine, umire car Meidži i nasleđuje ga njegov sin princ Jošihito, koji postaje novi vladar Japana kao car Tajšo. Uticaji zapadnjačke kulture, nastavljaju se i u ovom periodu. Umetnici poput Kobajaši Kijočika, usvajaju zapadnjaču tehniku slikanja, međutim nastavljaju da stvaraju i u tehnici Ukijo-e. Mori Ogaj i Nacume Soseki studiraju u insostranstvu i bivaju upoznati sa modernim tokovima zapada.

Posledice Meidži obnove iz 1868. godine, nisu samo uticale na ispunjavanje lokalnih i inostranih političkih i ekonomskih zahteva, več su uticale i na uspešnu samoodbranu Japana od nadolazećih kolonijalih sila. Usled ovakvih okolnosti, u Japanu se razvija i interesovanje ka socijalizmu i urbanom vidu proleterijata. Biračka prava, socijalna i radna zaštita, kao i nenasilni protesti postaju ideali ranih levičarskih pokreta. Porast i jačanje opozicije će naposletku dovesti do odluke vlade da se ukine Japanska Socijalistička partija (日本社会党 - Nihon Šakajto), samo godinu dana nakon njenog osnivanja 1906. godine. Ovo će rezultovati potpunom uništenju socijalističkog pokreta u Japanu.

Uvideći jačinu rastućih konflikata između Nemačke i Evrope (od koga će naposletu započeti Prvi svetski rat), Japan odlučuje da napadne okupirane nemačke zone u Kini i Pacifiku, 23. avgusta 1914. godine. Ubrzo nakon toga uspeva da zauzme kinesku provinciju Šandung, Marijanska ostrva, Karolinska ostrva i Maršalska ostrva u Tihi okeanu.

Sa podrškom zapadnjačke alijanse, upletene u rat u Evropi, Japan uspeva da proširi još više svoj uticaj u Kini objavljivanjem Dvadesetjednog zahteva (対華二十一ヵ条要求 - Tajka Nidžuikajjo Jokju), tokom januara, 1915. godine. Pored zauzimanja većine nemačih teritorija Mandžurije i unutrašnje Mongolije, Japan zahteva i posedovanje velikih rudnika i metalurških kompleksa u centralnoj Kini.

Tokom 1920-ih, Japan se okreće ka demokratskom tipu vladavine, međutim parlamentarna vladavina nije bila dovoljno duboko ukorenjena kako bi se održala pod pritiskom sve većih ekonomskih i političkih pritisaka tokom 1930-ih.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]