Sunčanica (film)
Za ostale upotrebe, v. Sunčanica.| Солнечный удар | |
|---|---|
.jpg) | |
| Režija | Nikita Mihalkov |
| Producent | Leonid Vereščagin |
| Scenario | Vladimir Mojsejenko Nikita Mihalkov Aleksandar Adabašijan |
| Predložak | Sunčanica and Prokleti dani; autor: Ivan Bunjin |
| Uloge | Mārtiņš Kalita Victoria Solovyova Miloš Biković |
| Muzika | Eduard Artemjev |
| Fotografija | Vladislav Opeljants |
| Montaža | Svetolik Zajc |
| Studio | TriTe |
| Distribucija | DreamTeam Media |
| Datum(i) premijere | 3. 10. 2014 (Beograd)
|
| Trajanje | 180 min. |
| Zemlja |  Rusija |
| Jezik | ruski |
| Budžet | $21 mil. |
| Bruto prihod | 1,693.797 $[1] |
Sunčanica (rus. Солнечный удар) ruska je istorijska filmska drama u režiji Nikite Mihalkova iz 2014. Scenario je delimično zasnovan na kratkoj priči Sunčanica i dnevniku Prokleti dani ruskog nobelovca Ivana Bunjina. Radnja se odigrava u vojnom logoru 1920. za vreme Crvenog terora na Krimu, gde su zarobljeni Belogardisti, među kojima se nalazi i neimenovani poručnik. Poručnik, pokušavajući da odgovori na sopstveno pitanje kako je došlo do takvog haosa, priseća se leta 1907, kada se strastveno zaljubio u neznanku na rečnom parabrodu. U pozadini događaja na osunčanom brodu prikazuje se niz korumpiranih, lenjih, taštih i poročnih pojedinaca, sa sugestijom da sve istorijske tragedije, pa i tragedija ruske istorije dvadesetog veka, započinju mnogo ranije u sitnicama na koje niko ne obraća pažnju.
Ova dva plana odigravanja radnje suprostavljena su i na formalnom nivou. Sećanja iz 1907. dočarana su živim bojama, osunčanim pejzažima, dinamičnim kadrovima i elementima magičnog realizma, dok su scene u logoru obojene paletom mračnijih boja i sumornim pejzažima. Takođe, scene u logoru sadrže niz referenci na propagadne sovjetske filmove, uključujući i referencu na scenu sa kolicima za bebe iz filmskog remek-dela Oklopnjača Potemkim, koju je Mihalkov snimio na istim stepenicama u Odesi, na kojima je Sergej Ajzenštajn 1925. snimio svoju čuvenu scenu.[2] Glavne uloge su dodeljene nepoznatim glumcima, dok je jedna od sporednih uloga dodeljena srpskom glumcu Milošu Bikoviću.
Pošto je završen neposredno nakon izbijanja Krimske krize, film o ruskoj istoriji na Krimu se nije dopao selektorima Filmskog festivala u Veneciji, te su odbili da ga uvrste u takmičarski program. Nakon ovog odbijanja, Mihalkov je odlučio da se svetska premijera održi u Beogradu, kao vid obeležavanja sećanja na Srbiju, koja je primila mnogobrojne belogardiste i ruske izbeglice nakon Oktobarske revolucije.[3] Film je mahom bio ignorisan i kritikovan na zapadu kao Putinova propaganda, dok je u Rusiji izazvao oprečna mišljenja i izazvao različite polemike u društvu.[4]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ „"Солнечный удар"”. KinoPoisk. Pristupljeno 7. XI 2014.
- ↑ Alexander Fedorov, Marine scenes for Nikita Mikhalkov Arhivirano 2016-05-23 na Wayback Machine-u, Ukrferry, (Pristupljeno: 1. 5. 2016)
- ↑ Biljana Vasić, Ljubav na krimski način, Vreme, 9. 10. 2014. (Pristupljeno: 1. 5. 2016)
- ↑ КАРТ-БЛАНШ. Почему новый фильм Михалкова вызвал столь серьезную дискуссию в обществе / / Независимая газета