Standardna devijacija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Standardna devijacija je u statistici apsolutna mera disperzije u osnovnom skupu. Ona nam govori, koliko u proseku elementi skupa odstupaju od aritmetičke sredine skupa. Označava se grčkim slovom sigma, σ. Formula za njeno izračunavanje je: ;

gde je:
N - broj elemenata u skupu
μ - aritmetička sredina skupa
- i-ti član skupa (i =1,2,...,N)

Standardna devijacija u uzorku nam govori koliko u proseku elementi uzorka odstupaju od aritmetičke sredine uzorka. Izračunava se po formuli:

;

gde je:
n - broj elemenata u uzorku
(iks-bar) - aritmetička sredina uzorka

- i-ti član uzorka (i =1,2,...,n)

Pravila za normalno raspodeljene podatke[uredi - уреди | uredi izvor]

Tamno plavo je unutar intervala od plus-minus jedne standardne devijacije od aritmetičke sredine. Za normalnu raspodelu, ovo obuhvata 68,27% skupa; plus-minus dve standardne devijacije od aritmetičke sredine obuhvataju 95,45 skupa%; plus-minus tri standardne devijacije obuhvataju 99,73% posto skupa.

U praksi, često se pretpostavlja da su podaci iz približno normalno raspodeljene populacije. Ako je ta pretpostavka opravdana, onda se oko 68% vrednosti nalazi u intervalu od plus-minus jedne standardne devijacije od aritmetičke sredine, oko 95% vrednosti se nalazi u intervalu od plus-minus dve standardne devijacije, a oko 99,7% se nalazi unutar plus-minus 3 standardne devijacije. Ovo je poznato kao Pravilo 68-95-99,7, ili empirijsko pravilo.

Intervali poverenja su sledeći:

σ 68,26894921371%
95,44997361036%
99,73002039367%
99,99366575163%
99,99994266969%
99,99999980268%
99,99999999974%

Za normalnu raspodelu, dve tačke na krivoj koje su udaljene jednu standardnu devijaciju od krive su takođe i prevojne tačke.

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]