Prijeđi na sadržaj

Sporogoreći štapin

Izvor: Wikipedija
Sporogoreći štapin

Sporogoreći štapin je sredstvo za paljenje koje u sklopu sa detonatorskom kapislom služi za iniciranje eksplozivnih punjenja. Sporogoreći štapin se izrađuje u vidu vrpce i sastoji se od pamučne niti, barutne srži, omotača od pamučne pređe i bitumenske izolacije. Srž štapina čini sitnozrni barut sa pamučnim koncem koji prolazi kroz sredinu srži. Omotač štapina izrađen je od dva ili tri zaštitna sloja pamučnih niti, impregriranih bitumenom. Omotač spriječava progorijevanje i iskrenje štapina u bočne strane. Vrijeme gorenja sporogorećeg štapina se kreće u granicama 110÷140 s/m', sa tolerancijom od ±10 s. Sporogoreći štapin ne smije se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Najvažnije tehničko-minerske karakteristike sporogorećeg štapina su paljivost i gorivost štapina.

Ispitivanje paljivosti i gorivosti

[uredi | uredi kod]

Za ispitivanje paljivosti i gorivosti sporogorećeg štapina potrebno je uzeti dva komada sporogorećeg štapina dužine po 10 cm. Krajevi štapina se zasijeku upravno na srž štapina, a zatim postave u staklenu cijev dužine oko 20 cm i dijametra nešto većeg od debljine štapina. Međurazmak između krajeva štapina u cijevi iznosi 3 cm. Jedan kraj štapina se upali otvorenim plamenom i on svojim sagorijevanjem treba upaliti drugi kraj na razmaku od 3 cm. Ukoliko se u pet pokušaja svaki put upali drugi kraj štapina onda je kvaliltet sporogorećeg štapina na paljenje i gorenje dobar.

Pomoćna sredstva za paljenje

[uredi | uredi kod]

Da bi se spriječile nezgode pri radu sa sporogorećim štapinom proizvedena su pomoćna sredstva za njihovo paljenje. Ova sredstva omogućuju da se izvrši brzo i sigurno paljenje štapina.

Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina su:

  • minersko saće
  • minerski tuljci
  • minerske šibice

Minersko saće i minerski tuljci koriste se za istovremeno paljenje većeg broja štapina, odnosno mina. Minerska šibica se upotrebljava za pripaljivanje sporogorećeg štapina neposredno ili preko minerskog saća.

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Profesor dr, Prvoslav Trifunović, docent dr, Rade Tokalić. Tehnologija materijala u rudarstvu