Sistem svemirskog lansiranja
Sistem svemirskog lansiranja ili SLS (engl. Space Launch System), je super-teška raketa nosač koja je predviđena od strane Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA). Ova raketa će zameniti „penzionisani“ Spejs šatl, i prevoziće astronaute i teret do i van niske Zemljine orbite.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi kod]
NASA je u svom preliminarnom dizajnu objavila da bi Sistem svemirskog lansiranja trebalo da bude „šatl-izvedeno“ vozilo. To znači da će delovi koji su se koristili u proizvodnji Spejs šatla biti korišćeni za proizvodnju ove rakete. To uključuje spoljašnji rezervoar, čvrste raketne bustere i raketne motore tipa RS-25. Sistem svemirskog lansiranja će u početku moći da nosi između 70 i 100 tona u nisku Zemljinu orbitu, a kasnije uz dodatak nivoa za napuštanje Zemljine orbite, raketa će moći poneti i više od 130 tona. Astronauti će se prevoziti unutar „Višenamenskog vozila sa posadom“ (engl. Multi-Purpose Crew Vehicle).[1][2]
Međutim, 14. septembra 2011 NASA objavljuje konačni dizajn ove rakete. Direktor Čarls Bolden je zvanično rekao da će ova raketa odvesti astronaute gde ljudska noga nikad nije kročila, i postaviti kamen temeljac za buduće napore američkog istraživanja svemira. Za početne letove SLS će koristiti jezgro prečnika 8,4 metara sa tri RS-25D/E motora, gornji nivo prečnika 8,4 metara sa J-2X motorom i dva 5-segmentna čvrsta raketna bustera. Kasnije verzije će koristiti pet RS-25D/E motora, a raketni busteri će takoće biti pojačani. Početna verzija će na izgled biti veoma slična raketi Saturn INT-20, dok će krajnja verzija biti slična proslavljenoj raketi, Saturn V.
Troškovi programa i kritike[uredi | uredi kod]
Tokom zajedničke prezentacije NASA-e i Senata utvrđeno je da će troškovi za razvoj ove rakete iznositi oko 18 milijardi dolara kroz 2017-tu godinu i to: 10 milijardi dolara za SLS,6 milijardi dolara za Višenamensko vozilo sa posadom i 2 milijarde dolara za izgradnju lansirne rampe. Razni kritičari su ocenili kako bi novac za izgradnju ove rakete bilo bolje uložiti u izgradnju orbitalnih skladišta goriva i nadograditi već postojeće rakete Delta IV i Falkon Hevi
Povezano[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ „Featured Legislation: The NASA Authorization Act of 2010”. United States Senate. 15. 7. 2010.. Pristupljeno 26. 5. 2011.
- ↑ Clark, Stephen (31. 3. 2011.). „NASA to set exploration architecture this summer”. spaceflightnow.com. Pristupljeno 26. 5. 2011.
