Sistem svemirskog lansiranja

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sistem svemirskog lansiranja (umetnička vizija)

Sistem svemirskog lansiranja ili SLS (engl. Space Launch System), je super-teška raketa nosač koja je predviđena od strane Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA). Ova raketa će zameniti „penzionisani“ Spejs šatl, i prevoziće astronaute i teret do i van niske Zemljine orbite.

Projektovanje i razvoj[uredi - уреди | uredi izvor]

Sistem svemirskog lansiranja (februar 2011)

NASA je u svom preliminarnom dizajnu objavila da bi Sistem svemirskog lansiranja trebalo da bude „šatl-izvedeno“ vozilo. To znači da će delovi koji su se koristili u proizvodnji Spejs šatla biti korišćeni za proizvodnju ove rakete. To uključuje spoljašnji rezervoar, čvrste raketne bustere i raketne motore tipa RS-25. Sistem svemirskog lansiranja će u početku moći da nosi između 70 i 100 tona u nisku Zemljinu orbitu, a kasnije uz dodatak nivoa za napuštanje Zemljine orbite, raketa će moći poneti i više od 130 tona. Astronauti će se prevoziti unutar „Višenamenskog vozila sa posadom“ (engl. Multi-Purpose Crew Vehicle).[1][2]

Međutim, 14. septembra 2011 NASA objavljuje konačni dizajn ove rakete. Direktor Čarls Bolden je zvanično rekao da će ova raketa odvesti astronaute gde ljudska noga nikad nije kročila, i postaviti kamen temeljac za buduće napore američkog istraživanja svemira. Za početne letove SLS će koristiti jezgro prečnika 8,4 metara sa tri RS-25D/E motora, gornji nivo prečnika 8,4 metara sa J-2X motorom i dva 5-segmentna čvrsta raketna bustera. Kasnije verzije će koristiti pet RS-25D/E motora, a raketni busteri će takoće biti pojačani. Početna verzija će na izgled biti veoma slična raketi Saturn INT-20, dok će krajnja verzija biti slična proslavljenoj raketi, Saturn V.

Troškovi programa i kritike[uredi - уреди | uredi izvor]

Tokom zajedničke prezentacije NASA-e i Senata utvrđeno je da će troškovi za razvoj ove rakete iznositi oko 18 milijardi dolara kroz 2017-tu godinu i to: 10 milijardi dolara za SLS,6 milijardi dolara za Višenamensko vozilo sa posadom i 2 milijarde dolara za izgradnju lansirne rampe. Razni kritičari su ocenili kako bi novac za izgradnju ove rakete bilo bolje uložiti u izgradnju orbitalnih skladišta goriva i nadograditi već postojeće rakete Delta IV i Falkon Hevi

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]