Saz
Saz (perz. ساز sāz) je drevni muzički instrument iz grupe tambura.
Poreklo saza[uredi | uredi kod]
O poreklu saza postoje različite informacije. Smatra se da je poreklom iz Irana a da je na prostore Balkana dospeo ili tokom 9. veka [1] ili tokom 15. veka pošto je Balkansko poluostrvo većim delom pripalo Osmanskom carstvu.
Po nekima se saz na teritoriji Bosne i Hercegovine pojavljuje tek u 15. veku dolaskom Osmanlija.
Nacionalno svojatati sevdalinku i saz (kao što se to dešava danas u slučaju islamskog življa) ili ih nacionalno odbacivati (kako to danas čini pravoslavni i katolički živalj), spada u najveće paradokse istorije muzike.
– Đakon Vladimir Savić u tekstu „O porijeklu saza i sevdalinke“
Vrste[uredi | uredi kod]
Saz ima najčešće šest žica, međutim, broj žica može biti i veći - osam, dvanaest, pa čak i više, ovisno o volji graditelja ili interpretatora. Saz i šargija su bili prošireni po urbanim sredinama Bosne i Hercegovine. Često se saz poistovjećuje sa šargijom, a ustvari radi se o dva različita instrumenta. Šargija ima kratku dršku, a saz dužu dršku. Međutim, to nije najvažnija niti presudna razlika između njih. Glavna razlika je u perdetima - pragovima, koji su drugačije postavljeni kod saza nego kod šargije. Zbog toga su i tonovi koji se poslije dobijaju drugačiji. Sazevi su ukrašavani sa srebrom, tako što su se vezli ornamenti srebrenom žicom i kitili sa biserima. Ukrašeni sazevi su se u našim narodnim pjesmama nazivali 'sedefli tambura', 'biserli tambura', 'tamburica bisernica', 'bisernica' i drugo.
Sazlije[uredi | uredi kod]
Među istaknutim sazlijama u BiH su Selim Salihović, Muhamed Mešanović - Hamić i Šukrija Trako, koji je napisao i knjigu o sazu, "Saz u Bosni" (Visoko: Institut sevdaha - Fondacija Omera Pobrića, 2003). Adi Lukovac, pionir elektronske muzike u Bosni i Hercegovini, često je provlačio motive saza u svojoj muzici. Sviranje više sazlija istovremeno naziva se sviranje (kucanje) u takumu.[3]
Vidi još[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ „O porijeklu saza i sevdalinke”. Arhivirano iz originala na datum 2010-05-17. Pristupljeno 5. avgust 2010. »Махмут Р. Газимихал каже да се овај копуз „распростро по Балкану око IX стољећа, чини се прије појаве Турака у цијелој Анадолији“.«
- ↑ „O porijeklu saza i sevdalinke”. Arhivirano iz originala na datum 2010-05-17. Pristupljeno 5. avgust 2010. »Национално својатати севдалинку и саз (као што се то дешава данас у случају исламског живља) или их национално одбацивати (како то данас чини православни и католички живаљ), спада у највеће парадоксе историје музике.«
- ↑ „O sazu”. Internet sajt Sevdalinke.com. Arhivirano iz originala na datum 2010-02-02. Pristupljeno 5. avgust 2010. »Istovrijemeno sviranje više sazlija naziva se sviranje (kucanje) u takumu.«
