Receptor retinoinske kiseline

Izvor: Wikipedia
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Receptor retinoinske kiseline alfa
Protein RARA PDB 1dkf.png
PDB 1dkf
Identifikatori
Simbol RARA
Entrez 5914
HUGO 9864
OMIM 180240
RefSeq NM_000964
UniProt P10276
Drugi podaci
Lokus Hromozom 17 q12
Receptor retinoinske kiseline beta
Protein RARB PDB 1dsz.png
PDB 1dsz
Identifikatori
Simbol RARB
Entrez 5915
HUGO 9865
OMIM 180220
RefSeq NM_000965
UniProt P10826
Drugi podaci
Lokus Hromozom 3 p24
Receptor retinoinske kiseline gama
PDB 3lbd EBI.jpg
PDB 3lbd
Identifikatori
Simbol RARG
Entrez 5916
HUGO 9866
OMIM 180190
RefSeq NM_000966
UniProt P13631
Drugi podaci
Lokus Hromozom 12 q13

Receptor retinoinske kiseline (RAR) je tip nuklearnih receptora[1][2] koji su aktivirani sa sva-trans retinoinskom kiselinom i 9-cis retinoinskom kiselinom.[3] Postoje tri receptora retinoinske kiseline: RAR-alfa, RAR-beta, i RAR-gama. Njih kodiraju RARA, RARB, i RARG geni, respektivno. Svaka receptorska izoforma ima nekoliko varijanti alternativnog spajanja (engl. splicing): dve- za alfa, četiri- za beta, i dve- za gama.

Kao i kod drugih tip II nuklearnih receptora, RAR se heterodimerizuje sa RXR i u odsustvu liganda, RAR/RXR dimer se vezuje za elemente hormonskog odgovora u kompleksu sa korepresor proteinom.[4] Vezivanje agonist liganda na RAR dovodi do disociacije korepresora i regrutovanja koaktivator proteina koji promovišu transkripciju nizvodnog ciljnog gena u iRNK, i istovremeno translaciju proteina.

Vidi još[uredi | uredi kôd]

Literatura[uredi | uredi kôd]

  1. Germain P, Chambon P, Eichele G, Evans RM, Lazar MA, Leid M, De Lera AR, Lotan R, Mangelsdorf DJ, Gronemeyer H (2006). „International Union of Pharmacology. LX. Retinoic acid receptors”. Pharmacol Rev 58 (4): 712–25. DOI:10.1124/pr.58.4.4. PMID 17132850. 
  2. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. str. 1496. ISBN 978-0-471-19350-0. http://www.chem.upenn.edu/chem/research/faculty.php?browse=V. 
  3. Allenby G, Bocquel MT, Saunders M, Kazmer S, Speck J, Rosenberger M, Lovey A, Kastner P, Grippo JF, Chambon P, Levin AA (1993). „Retinoic acid receptors and retinoid X receptors: interactions with endogenous retinoic acids”. Proc Natl Acad Sci USA 90 (1): 30–4. DOI:10.1073/pnas.90.1.30. PMID 8380496. 
  4. David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. http://www.whfreeman.com/newcatalog.aspx?disc=Biochemistry&course=Introduction%2bto%2bBiochemistry&isbn=071677108X&detail=toc. 

Vanjske veze[uredi | uredi kôd]