Dafnis
Dafnis ili Dafnid (grč. Daphnis) (lat. Daphnis) sin boga Hermesa i jedne nimfe, prvi pevač pastirskih pesama.
Mitologija[uredi | uredi kod]
Dafnis je, kao osnivač nove umetničke vrste, postao junak mnogobrojnih priča koje slave pastirski idiličan život. Živeo je na Siciliji, a njegov život je bio sušta suprotnost ljudima koji traže slavu u ratovima i bogaćenju.
Dafnis je, neslavno i nejunački i umro, kao što je i živeo. Zaljubio se u jednu od nimfi i, zaslepljen njenom lepotom nije pred sobom video provaliju u koju je pao i izgubio život.
Bog Pan je naučio Dafnisa da svira frulu. Dok ga je učio sviranju, Pan se zaljubio u Dafnisa.
O Dafnisu[uredi | uredi kod]
Pored Dafnisa, koji je prvi pevač bukolika - pastirskih pesama iz antičkog doba, postoji i Dafnis, pastir iz Vergilijevih „Bukolika“, i junak Dafnis iz Longovog dela „Dafnis i Hloja“ - 2. vek.
Longov roman, potpuno zaboravljen stotinama godina, je u 18. veku izašao iz zaborava, i u doba rokokoa postao veoma pomodan roman i inspiracija umetnicima za mnogobrojna nova dela.
- Dafnis i Hloja - Moris Ravel, koreografska simfonija
- Dafnis i Hloja - Žak Ofenbah, opereta
Za Longov roman, Gete je rekao:
- „... poslednji cvet stare grčke književnosti... ... ravan onom najboljem što je ikada bilo napisano...“
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
- Dafnis i Pan Arhivirano 2008-01-22 na Wayback Machine-u