Dafnis

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dafnis i Pan

Dafnis ili Dafnid (grč. Daphnis) (lat. Daphnis) sin boga Hermesa i jedne nimfe, prvi pevač pastirskih pesama.

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Dafnis je, kao osnivač nove umetničke vrste, postao junak mnogobrojnih priča koje slave pastirski idiličan život. Živeo je na Siciliji, a njegov život je bio sušta suprotnost ljudima koji traže slavu u ratovima i bogaćenju.

Dafnis je, neslavno i nejunački i umro, kao što je i živeo. Zaljubio se u jednu od nimfi i, zaslepljen njenom lepotom nije pred sobom video provaliju u koju je pao i izgubio život.

Bog Pan je naučio Dafnisa da svira frulu. Dok ga je učio sviranju, Pan se zaljubio u Dafnisa.

O Dafnisu[uredi - уреди | uredi izvor]

Pored Dafnisa, koji je prvi pevač bukolika - pastirskih pesama iz antičkog doba, postoji i Dafnis, pastir iz VergilijevihBukolika“, i junak Dafnis iz Longovog dela „Dafnis i Hloja“ - 2. vek.

Longov roman, potpuno zaboravljen stotinama godina, je u 18. veku izašao iz zaborava, i u doba rokokoa postao veoma pomodan roman i inspiracija umetnicima za mnogobrojna nova dela.

Za Longov roman, Gete je rekao:

  • ... poslednji cvet stare grčke književnosti... ... ravan onom najboljem što je ikada bilo napisano...

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]