The Origin of Satan – razlika između verzija
slika |
mNema sažetka izmjene |
||
| Red 12: | Red 12: | ||
Autorica zaključuje da je satanizacija toliko uzela maha da prožima maštu miliona već dve hiljade godina. Do dana današnjeg, mnogi hrišćani - [[rimokatolici]], [[protestanti]], [[evangelisti]] i [[pravoslavci]] - pozivaju se na figuru Satane kad govore protiv „pagana" (u koje mogu spadati pripadnici nehrišćanskih religija širom sveta) i „jeretika" (to jest drugih hrisćana s kojima se oni ne slažu), kao i protiv [[ateist]]a i nevernika. Milioni [[muslim]]ana se takođe pozivaju na slične apokaliptičke vizije, u kojima dobro i zlo, bar kako ih hrišćani razumeju, razmenjuju strane, tako da hrišćanski Božji narod, postaje, za mnoge muslimane, saveznik „velikog Satane".<ref name="Pejgels"/> |
Autorica zaključuje da je satanizacija toliko uzela maha da prožima maštu miliona već dve hiljade godina. Do dana današnjeg, mnogi hrišćani - [[rimokatolici]], [[protestanti]], [[evangelisti]] i [[pravoslavci]] - pozivaju se na figuru Satane kad govore protiv „pagana" (u koje mogu spadati pripadnici nehrišćanskih religija širom sveta) i „jeretika" (to jest drugih hrisćana s kojima se oni ne slažu), kao i protiv [[ateist]]a i nevernika. Milioni [[muslim]]ana se takođe pozivaju na slične apokaliptičke vizije, u kojima dobro i zlo, bar kako ih hrišćani razumeju, razmenjuju strane, tako da hrišćanski Božji narod, postaje, za mnoge muslimane, saveznik „velikog Satane".<ref name="Pejgels"/> |
||
Ipak, [[nada|nadu]] ostavlja to što mnogi hrišćani, vernici kao što su [[Franja Asiški]] u trinaestom, i [[Martin Luter King]], u dvadesetom veku, veruju da stoje na strani Boga, ne osetivši potrebu da demonizuju svoje protivnike. Njihova religijska vizija nadahnula ih je da se usprotive politici i silama koje su videli kao zle, često rizikujući sopstveno blagostanje i živote. Međutim, oni nisu zahtevali prokletstvo za svoje protivnike, već su se molili za pomirenje s njima. Jedini izlaz iz satanskog začaranog kruga jeste pomirenje s neprijateljem, prihvatanje njegove humanosti i iskupljivosti. Ova se knjiga zaključuje tvrdnjom da je satanizacija čoveku urođena, dok je pomirenje, prema [[Isus]]ovim rečima, božansko.<ref name="knjizara"/> |
|||
== Izvori == |
== Izvori == |
||
Verzija na datum 11 juni 2011 u 01:53
Poreklo Satane (The Origin of Satan) je knjiga američke sveučilišne profesorice Elaine Pagels iz 1995. godine koja se bavi poreklom Satane u hrišćanskoj religiji.
Spisateljica Elaine Pagels u uvodu knjige kaže:
Ponovo čitajuci biblijske i vanbiblijske opise anđela doznala sam najpre ono što su mnogi istraživači istakli: da, dok se anđeli često pojavljuju u hebrejskoj Bibliji, Satane i drugih palih anđela i demonskih bića tamo nema. Ali, medu nekim jevrejskim grupama iz prvog veka, među kojima su se isticali Eseni (koji su sebe smatrali saveznicima anđela) i Isusovi sledbenici, figura koja se naziva imenima Satana, Belzebub i Belijal, je počela da dolazi u centar pažnje.[1]
Autorka izučava ulogu Satane u političkom životu hrišćanske crkve, dolazeći do zaključka da je Satana zapravo šifra, etiketa, simbol za neprijatelja uopšte.[2] Dok se Satana u hebrejskoj Bibliji jedva pominje, hrišćani su satanizaciju prvo primenjivali na fariseje, zatim protiv pagana i na kraju protiv unutrašnjih neprijatelja, jeretika.[1] Iako je satanizacija isprva bila uperena protiv jevrejskih vođa, kako je hrišćanski pokret sve više dolazio u sukob sa judaizmom, vremenom je proširena na Jevreje uopšte:
Što je hrišćanski pokret postajao sve više nejevrejski, tokom drugog veka i kasnije, poistovećivanje Satane prevashodno sa Isusovim neprijateljima, buduća vekovna tradicija hrišćanstva, postajalo je gorivo za vatru antisemitizma.[1]
Autorica zaključuje da je satanizacija toliko uzela maha da prožima maštu miliona već dve hiljade godina. Do dana današnjeg, mnogi hrišćani - rimokatolici, protestanti, evangelisti i pravoslavci - pozivaju se na figuru Satane kad govore protiv „pagana" (u koje mogu spadati pripadnici nehrišćanskih religija širom sveta) i „jeretika" (to jest drugih hrisćana s kojima se oni ne slažu), kao i protiv ateista i nevernika. Milioni muslimana se takođe pozivaju na slične apokaliptičke vizije, u kojima dobro i zlo, bar kako ih hrišćani razumeju, razmenjuju strane, tako da hrišćanski Božji narod, postaje, za mnoge muslimane, saveznik „velikog Satane".[1]
Ipak, nadu ostavlja to što mnogi hrišćani, vernici kao što su Franja Asiški u trinaestom, i Martin Luter King, u dvadesetom veku, veruju da stoje na strani Boga, ne osetivši potrebu da demonizuju svoje protivnike. Njihova religijska vizija nadahnula ih je da se usprotive politici i silama koje su videli kao zle, često rizikujući sopstveno blagostanje i živote. Međutim, oni nisu zahtevali prokletstvo za svoje protivnike, već su se molili za pomirenje s njima. Jedini izlaz iz satanskog začaranog kruga jeste pomirenje s neprijateljem, prihvatanje njegove humanosti i iskupljivosti. Ova se knjiga zaključuje tvrdnjom da je satanizacija čoveku urođena, dok je pomirenje, prema Isusovim rečima, božansko.[2]
Izvori
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Elejn Pejgels - Poreklo Satane (scribd)
- ↑ 2,0 2,1 Poreklo Satane (knjizara.com)
Vanjske veze
- (sh) Elejn Pejgels - Poreklo Satane (scribd)
- (sh) Elejn Pejgels - Poreklo Satane (baneprevoz)
