Dipol

Dipolni moment poseduju tela kod kojih se centri mase naboja (naeletrisanja ili namagnetisanja) ne poklapaju. Dakle, objekat posmatran sa rastojanja mnogo većeg od njegovih dimenzija, je neutralan (ima istu količinu suprotnih naboja) ali se centri suprotnih naboja ne pokalpaju. Takav objekat se naziva dipol. Dipolni moment, p, se fromalno predstavlja kao proizvodom naboja, q, i rastojanja među njima, r: p = q r Dipolni moment može biti električni i magnetni. Najpoznatiji makroskopski dipol je magnetna igla kompasa.

Mnogi molekuli imaju električni dipolni moment zbog različite elektronegativnosti hemijskih elemenata koji ulaze u njihov sastav. Tada se centar elektromskog naelektrisanja ne poklapa sa centrom nuklearnog naelektrisanja. Takvi molekuli se nazivaju polarnim. Najpoznatiji i najvažniji polarni molekul je voda čije su fizičkohemijske osobine najvećim delom određene njenom polarnošu, pa time i oblik života na Zemlji.

Magnetni dipol mogu imati elementarne čestice zbog posedovanja spina, zatim atomi i molekuli zbog spina nesparenog elektrona.