Wikipedija:Pijaca/Tehničko-jezička rješenja

Poštovani korisnici Wikipedije na srpskohrvatskom jeziku, želeo bih započeti raspravu radi uvođenja jezičkih modela i rešenja kojima bi se uspostavio standard, očuvala doslednost, olakšalo uređivanje i općenito olakšao rad na projektu.

S obzirom na policentričnost srpskohrvatskog jezika, njegovu raznolikost i različitost među standardiziranim varijetetima – bosanskog, crnogorskog, hrvatskog i srpskog – potrebni su nam određeni modeli, preporuke i rešenja u vezi s jezikom da bismo suzbili nered, šarenilo i nedosednost u člancima i sučelju.

U nastavku ću izneti neke predloge, koji će biti izdvojeni kao zasebni odeljci. Svaki odeljak sadržaće dva pododeljka – tekst predloga i raspravu o njemu. Slobodno iznesite svoje mišljenje! – Aca (razgovor) 00:31, 30 juli 2021 (CEST)

Prvi predlog: Sučelje na ćirilici i latinici, ekavici i ijekavici

Tekst prvog predloga

Raznolikost srpskohrvatskoga jezika ogleda se u upotrebi dvaju ravnopravnih pisama i izgovora – ćirilice i latinice, ekavice i ijekavice. Trenutačno rešenje u vezi s prevodom sučelja nije ni praktično ni sažeto jer nalaže dvojno pisanje (Posebno/Посебно). Ipak, veliki broj poruka uopće se ne pridržava praksi o dvojnom pisanju, a nije jasno ni kako postupati s porukama koje se razlikuju između izgovora.

Ako bismo pokušali ravnopravno upotrebiti sva pisma i sve izgovore, stranica Recent changes npr. bila bi prevedena kao Nedavne izm(j)ene / Недавне изм(ј)ене. Priznaćete, to nije nimalo intuitivan pristup. Dvojno pisanje naročito je problematično za čitače ekrana. Navedena stranica bila bi pročitana kao /nedavne izm…otvorena zagrada…j...zatvorena zagrada…ene…kosa crta…nedavne izm…otvorena zagrada…j…zatvorena zagrada…ene/. UX dizajn teži jednoobraznosti, sažetosti i pristupačnosti, a trenutačni koncept ne udovoljava nijednom od spomenutih.

Da bismo osigurali urednicima i čitaocima da se služe sučeljem na željenom pismu i izgovoru, nužno je uvesti četiri jezička koda:

• sh-Cyrl-ekavsk: srpskohrvatski (ćirilica, ekavica)
• sh-Cyrl-ijekavsk: srpskohrvatski (ćirilica, ijekavica)
• sh-Latn-ekavsk: srpskohrvatski (latinica, ekavica)
• sh-Latn-ijekavsk: srpskohrvatski (latinica, ijekavica)

Poruke koje su trenutno prevedene pod jezičkim kodom sh postale bi deo varijante sh-Latn-ijekavsk s obzirom na to da je većina poruka prevedena ijekavicom i latiničkim pismom. Kôd sh-Cyrl-ekavsk može se temeljiti na srpskoj ćirilici (sr-ec), što znači da ako neka poruka nije prevedena, automatski će se učitati prevod srpske ćirilice (sr-ec). Kôd sh-Latn-ekavsk može se temeljiti na srpskoj latinici (sr-el), a sh-Latn-ijekavsk na bosanskom prevodu (bs). Bio bi nam to olakšavajući činilac.

Time bismo postignuli univerzalnost, otvorenost svim pismima i izgovorima i sredili nered trenutačnog interfejsa. – Aca (razgovor) 00:31, 30 juli 2021 (CEST)

Rasprava o prvom predlogu

 Komentar: Ovo je tehnički malo iznad mog platnog razreda, ali slažem se s onom zadnjom rečenicom, tako da ovo ima moju podršku.}} --E.A.Poe 01:31, 30 juli 2021 (CEST)

 Komentar: Mislim da je dovoljno latinica ijekavica i ćirilica ekavica, ne treba komplikovati. Mada, generalno, članci na ćirilici su ovde retki i, da se ja pitam, sve bih šibnuo na latinicu. --Igor Windsor (razgovor) 15:36, 30 juli 2021 (CEST)

Drugi predlog: Latinica kao standardno pismo sučelja

Tekst drugog predloga

Povezano s prvim predlogom, trebamo odrediti koje će se pismo i izgovor standardno prikazivati. Većina govornika srpskohrvatskog jezika piše latinicom i razume je. Prema anketi čak je i u srpskom standardu latinica učestalija (47,3% : 36,2%). Ćirilica se takođe upotrebljava, ali je mnogi govornici, naročito hrvatskog standarda, ne znaju. Stoga, smatram da bismo se trebali odlučiti između varijanata sh-Latn-ekavsk i sh-Latn-ijekavsk. Naravno, registrovani korisnici imaće mogućnost da u podešavanjima izaberu varijantu koji žele od četiri ponuđene. – Aca (razgovor) 00:31, 30 juli 2021 (CEST)

Rasprava o drugom predlogu

 Komentar: Mislim da je tolika količina sadržaja na ovoj Wiki već na latinici da bi bilo nepraktično sve to mijenjati. Uz to, latinica je ipak predominantno pismo, tako da mislim da ovdje ne bi trebalo biti spora, jer čak i oni kolege koji dolaze iz zemalja u kojima se koristi ćirilica pišu ovdje latinicom :) --E.A.Poe 01:32, 30 juli 2021 (CEST)

 Komentar: Ovo podržavam. --Igor Windsor (razgovor) 15:37, 30 juli 2021 (CEST)

Treći predlog: Pisanje članaka isključivo latinicom

Tekst trećeg predloga

Od svega pobrojanog uređivanje članaka na dvama pismima zasigurno uzrokuje najviše problema. Naime, članke razliitih pisma teže je linkovati, naći pretragom, održavati botom i filterima zloupotrebe. Kad je reč o infokutijama i drugim šablonima, trenutačno smo prinuđeni praviti verzije za oba pisma da bi se izbeglo mešanje.

Ni u jednoj akademskoj publikaciji nije zastupljeno mešanje pisama u člancima. S obzirom na to i s obzirom na činjenicu da je latinica uzela maha u savremenom srpskohrvatskom jeziku te da je znatna većina članaka na projektu pisana upravo tim pismom, smatram da je najbolje da se opredelimo na pisanje isključivo latinicom. Članci pisani ćirilicom mogu se vrlo jednostavno pretvoriti u latinicu s pomoću mrežnih preslovljivača. – Aca (razgovor) 00:31, 30 juli 2021 (CEST)

Rasprava o trećem predlogu

 Komentar: Sukladno ranijem, ovdje također mogu samo podržati. Plus, preko konvertera će onda to sve ići automatski, tako da nema potrebe za korištenjem dvaju pisama :) --E.A.Poe 01:34, 30 juli 2021 (CEST)

 Komentar: Mogu da podržim ovaj predlog. --Igor Windsor (razgovor) 15:37, 30 juli 2021 (CEST)

Četvrti predlog: Pretvarač izvornih latiničnih članaka u ćirilicu

Tekst četvrtog predloga

O ovome predlogu nema se šta mnogo reći; vidim da je već započet projekt uvođenja pretvarača. Ako se prethodni predlog usvoji, znatno ćemo olakšati uvođenje jer će biti potrebno napraviti jednosmerni sistem (iz latinice u ćirilicu), a ne dvosmerni kao što je trenutačno na Wikipediji na srpskom jeziku.

Nužno je tehnički omogućiti čitanje članaka na ćirilici jer je ćirilica jedno od dva pisama srpskohrvatskog jezika, a suživot dvaju pisama njegovo je bogatstvo. – Aca (razgovor) 00:31, 30 juli 2021 (CEST)

Rasprava o četvrtom predlogu

 Komentar: Ovo je nešto za što se zalažemo svi već odavno, tako da ne bi smjelo biti dilema :) --E.A.Poe 01:34, 30 juli 2021 (CEST)

 Komentar: Neću se izjašnjavati povodom ostalih stavki samo ću za ovaj ovde predlog reći da mi je u najmanju ruku vrlo neobičan: nije mi poznato da li se kolega Aca upoznao koliko toliko sa problematikom na Wikipedia:Pijaca-Пијаца/Омогућавање ћирилице te možda stoga tvrdi da je jednostavnije jednosmerno konvertovanje. Nije se tamo izjašnjavao koliko primećujem, a iskreno, nisam siguran ni da li je dobro razmislio o predlogu mrežnih preslovljivača. Kako bi se u skladu sa svim ovim predlozima omogućilo doprinošenje na ćiriličnom pismu? Oko izvornog pisma su se ovde koplja lomila, a hoće li oko ovoga biti blaža sučeljavanja mišljenja jer je leto pa predlozi s većom glatkoćom prođu jer su neprimetniji ... ne znam. --biblbroks (разговор) 12:41, 30 juli 2021 (CEST)

@Biblbroks: Zahvaljujem na komentaru i pitanju! Nemaj brige, dobrodošli su i oštri komentari ;-)). Nažalost su jezička izdanja Wikipedije koja se temelje na dvama pismima prinuđena opredeliti se za jedno od njih ako žele izbeći mnoge tehničke probleme i ograničenja, a neke od njih sam spomenuo na ovoj stranici. Sagledajmo to na primerima Wikipedije na bosanskom (bs.wiki), uzbečkom (uz.wiki) i kazaškom jeziku (kk.wiki). Wikipedija na bosanskom jeziku upravo je zbog tih tehničkih problema pisana isključivo latinicom iako se bosanski standard služi obama pismima. Zanimljivo je da bs.wiki nema pretvarač iz latinice u ćirilicu.

Wikipedija na kazaškom jeziku podrazumevano se prikazuje na ćirilici [i članci su pisani tim pismom] uz mogućnost pretvaranja na latiničko i arapsko pismo pretvaračem. Wikipedija na uzbečkom jeziku pisana je isključivo latinicom uz pretvarač na ćirilicu. K tome, uz.wiki ima spravicu (gadget) za pretvaranje članaka izvorno napisanih ćirilicom u latinicu, što možemo i mi napraviti ako se odlučimo za latinicu kao jedino pismo pri uređivanju. Time bismo imali jednostavnu i automatizovanu alatku, ubrzali bismo proces standardizacije i ne bismo morali upotrebljavati mrežne pretvarače.

Što se tiče pretvarača, smatram da bi ovako on trebao izgledati. Dakle, slično kazaškome modelu jer je najpraktičnije i najpodesnije. Želeo bih pripomoći u pravljenju pretvarača ako je moguće ;-)).

Jedino jezičko izdanje Wikipedije osim ovog koje se služi dvama pismima pri uređivanju jest Wikipedija na srpskom jeziku. Međutim, čak i tamo postoji svest o nepraktičnosti takvog pristupa, pa je nedavno započeta rasprava o ograničavanju uređivanja isključivo na ćirilicu. Ipak, predlog nije prošao, a glavni razlog je bio postojanje velike uredničke baze koja se služi latinicom – veliki broj aktivnih urednika piše upravo tim pismom.

Primenimo to ovde. Dakle, ključno je pitanje koliko uporebljavamo ćirilicu na sh.wikiju. Ako bacimo pogled na nedavne nove stranice, možemo videti da nijedna stranica nije napisana ćirilicom u prethodnih mesec dana. Poslednja ćirilička poruka na Pijaci napisana je pre dve godine. Nijedna izmena u prethodnih 500 nije „ćirilička”, ako to tako možemo nazvati. Na osnovu svih ovih podataka možemo zaključiti da imamo malu, gotovo nepostojeću, ćiriličku uredničku bazu, pa je svođenje na uređivanje latinicom mogućno i zapravo preporučljivo rešenje, naravno, ako postignemo konsezus o tome.

Što se mene tiče, aktivniji sam tokom leta u poređenju s ostalim godišnjim dobima, pa sam zato sad izneo predlog. Zaista se izvinjavam ako nekome nije pogodno vreme iznošenja predloga. Nije mi [bila] namera progurati nešto silom i protiv volje zajednice. Nisam mnogo istraživao o broju aktivnih urednika po godišnjim dobima, ali verujem da si u pravu da je aktivnost manja. Svakako, obavestio sam urednike na Pijaci. Predlog može biti otvoren mesec dana da bismo prikupili što više mišljenja.

Srdačan pozdrav i ako želiš, slobodno se izjasni i o ostalim predlozima. – Aca (razgovor) 15:21, 30 juli 2021 (CEST)

 Komentar: I ovaj predlog mogu podržati. --Igor Windsor (razgovor) 15:38, 30 juli 2021 (CEST)

Peti predlog:Uvođenje šablona za naznačavanje ijekavskih i ekavskih članaka

Tekst petog predloga

Na Wikipediji na engleskom odavno postoji praksa naznačavanja članaka nevidljivim šablonom da bi se naglasilo koji format datuma upotrebljava (npr. šablon {{Use dmy dates}}) ili koju jezičku varijantu (npr. {{Use British English}}). Vodeći se tom logikom, možemo napraviti šablone za naznačavanje je li članak na ijekavici ili ekavici. Time bismo izbegli mešanje pisama i nedoslednost u pojedinačnom članku. – Aca (razgovor) 00:31, 30 juli 2021 (CEST)

Rasprava o petom predlogu

 Komentar: Evo, ovaj sam pročitao prvi pa ću tu ostaviti prvi komentar. Mislim da je ovo super stvar koja će ljudima olakšati dosta toga i pomoći u nekoj standardizaciji koju želimo. Uz to, ne bi bilo zgorega uvesti recimo nekakav šablon, a o tome se raspravljalo i ranije, koji bi "sporne" naslove prikazivao na obje varijante automatski, nešto slično onome što je Conquistador radio u svojim tekstovima. Isto tako, ne bi bilo zgorega da se formalizira i pravilo da članak pisan na jednoj varijanti mora ostati na toj varijanti, osim ukoliko novi "autor" ne planira mijenjati neki postotak (60-75-80-90%?) sadržaja. --E.A.Poe 01:11, 30 juli 2021 (CEST)

 Komentar: Dobra ideja, podržavam. --Igor Windsor (razgovor) 15:38, 30 juli 2021 (CEST)