Srčani udar – razlika između verzija
m r2.7.2) (robot Dodaje: ky:Миокарддын инфекциясы Mijenja: he:אוטם שריר הלב |
m r2.7.3) (robot Dodaje: gl:Infarto agudo de miocardio; kozmetičke promjene |
||
| Red 11: | Red 11: | ||
'''Srčani udar''' ili '''infarkt''' je ishemično oboljenje [[srce|srca]] (još '''infarkt [[miokard]]a''') koje je najčešći uzrok smrti u civilizovanom svetu. Najnaprednije industrijske zemlje najviše su pogođene ovom bolešću, a to su [[SAD]] i [[Velika Britanija]]. U [[Evropa|Evropi]] najveći procenat ovog oboljenja ima [[Finska]]. Najjače ugroženi krajevi su sa najvišim standardom. |
'''Srčani udar''' ili '''infarkt''' je ishemično oboljenje [[srce|srca]] (još '''infarkt [[miokard]]a''') koje je najčešći uzrok smrti u civilizovanom svetu. Najnaprednije industrijske zemlje najviše su pogođene ovom bolešću, a to su [[SAD]] i [[Velika Britanija]]. U [[Evropa|Evropi]] najveći procenat ovog oboljenja ima [[Finska]]. Najjače ugroženi krajevi su sa najvišim standardom. |
||
==Uzroci== |
== Uzroci == |
||
Najčešći uzrok infarktu je zakrečavanje [[krvni sud|krvnih sudova]] (aterioskleroza) uopšte, a posebno krvnih sudova koji snabdevaju [[krv]]lju [[srčani mišić]]. Zakrečavanje krvnih sudova započinje još u ranoj mladosti, jače se ispoljava posle 30 godina, a kasnije se sve brže razvija. Od nje najviše obolevaju muškarci, a manje žene. U vreme [[klimakterijum]]a i kod žena se jače ispoljava ova bolest. |
Najčešći uzrok infarktu je zakrečavanje [[krvni sud|krvnih sudova]] (aterioskleroza) uopšte, a posebno krvnih sudova koji snabdevaju [[krv]]lju [[srčani mišić]]. Zakrečavanje krvnih sudova započinje još u ranoj mladosti, jače se ispoljava posle 30 godina, a kasnije se sve brže razvija. Od nje najviše obolevaju muškarci, a manje žene. U vreme [[klimakterijum]]a i kod žena se jače ispoljava ova bolest. |
||
==Predispozicije== |
== Predispozicije == |
||
Postoje izvesni faktori koji ubrzavaju ovu bolest a to su: |
Postoje izvesni faktori koji ubrzavaju ovu bolest a to su: |
||
* porodična sklonost ka oboljenju, jer je bolest češće ispoljena u pojedinim porodicama. |
* porodična sklonost ka oboljenju, jer je bolest češće ispoljena u pojedinim porodicama. |
||
| Red 21: | Red 21: | ||
* bolest se češće javlja kod strasnih [[pušenje|pušača]], koji puše veći broj [[cigareta]],a posebno ukoliko je pušenje prisutno više godina. |
* bolest se češće javlja kod strasnih [[pušenje|pušača]], koji puše veći broj [[cigareta]],a posebno ukoliko je pušenje prisutno više godina. |
||
* Kod bolesnika od [[šećerna bolest|šećerne bolesti]] češći je infarkt, naročito ako se bolest neredovno leči. |
* Kod bolesnika od [[šećerna bolest|šećerne bolesti]] češći je infarkt, naročito ako se bolest neredovno leči. |
||
*Fizička neaktivnost i česti psiho stresovi takođe su dokazani kao faktori koji favorizuju bolest. |
* Fizička neaktivnost i česti psiho stresovi takođe su dokazani kao faktori koji favorizuju bolest. |
||
==Šta uraditi u slučaju napada== |
== Šta uraditi u slučaju napada == |
||
Kada dođe do pojave bolesti tada je najdragocenija hitna lekarska pomoć. Utvrđeno je da 2/3 umrlih od infrakta umire van bolnice. Zbog toga okolina obolelog treba brzo da smiri bolesnika, zabrani svaku dalju aktivnost i da pozove lekara ili da bolesnika prebaci u najbližu zdravstvenu ustanovu. Takođe je neophodno dati obolelom [[nitroglicerin]](u obliku tablete ili spreja), kako bi se ublažili bolovi, proširili krvni sudovi, a možda i spreči dalji razvitak srčanog udara. |
Kada dođe do pojave bolesti tada je najdragocenija hitna lekarska pomoć. Utvrđeno je da 2/3 umrlih od infrakta umire van bolnice. Zbog toga okolina obolelog treba brzo da smiri bolesnika, zabrani svaku dalju aktivnost i da pozove lekara ili da bolesnika prebaci u najbližu zdravstvenu ustanovu. Takođe je neophodno dati obolelom [[nitroglicerin]](u obliku tablete ili spreja), kako bi se ublažili bolovi, proširili krvni sudovi, a možda i spreči dalji razvitak srčanog udara. |
||
==Simptomi== |
== Simptomi == |
||
Najvažniji [[simptom]]i infarkta su: produžen i veoma jak bol, stezanje i pritisak u [[grudi]]ma ispod [[grudna kost|grudne kosti]]. Bol često seva u levu ruku, [[vrat]] ili [[vilica|vilicu]]. Bol je često praćen slabošću, [[malaksalost|malaksalošću]], [[znojenje]]m ponekad [[povraćanje]]m i jako izraženim [[gušenje]]m. Bolovi obično nastaju posle težeg fizičkog zamora, nerviranja i izlaganja hladnoći, ali mogu nastati i bez ovih provokativnih faktora tj. iz čista mira pa čak i u snu. |
Najvažniji [[simptom]]i infarkta su: produžen i veoma jak bol, stezanje i pritisak u [[grudi]]ma ispod [[grudna kost|grudne kosti]]. Bol često seva u levu ruku, [[vrat]] ili [[vilica|vilicu]]. Bol je često praćen slabošću, [[malaksalost|malaksalošću]], [[znojenje]]m ponekad [[povraćanje]]m i jako izraženim [[gušenje]]m. Bolovi obično nastaju posle težeg fizičkog zamora, nerviranja i izlaganja hladnoći, ali mogu nastati i bez ovih provokativnih faktora tj. iz čista mira pa čak i u snu. |
||
==Preventiva== |
== Preventiva == |
||
Da bi se društvo moglo organizovano suprostavljati ovoj tako čestoj i opasnoj [[bolest]]i, danas se u razvijenim sredinama organizuju široke akcije za mere preventive i zdravstvenog prosvećivanja širokih narodnih masa. Ovo se čini iz toga razloga, jer ako pogledamo uzroke nastajanja oboljenja vidi se da se može veoma mnogo učiniti preventivnim merama. |
Da bi se društvo moglo organizovano suprostavljati ovoj tako čestoj i opasnoj [[bolest]]i, danas se u razvijenim sredinama organizuju široke akcije za mere preventive i zdravstvenog prosvećivanja širokih narodnih masa. Ovo se čini iz toga razloga, jer ako pogledamo uzroke nastajanja oboljenja vidi se da se može veoma mnogo učiniti preventivnim merama. |
||
| Red 38: | Red 38: | ||
== Reference == |
== Reference == |
||
*[http://zdravstveniportal.com/infarkt-srca.html Infarkt Srca], Zdravstveni Portal |
* [http://zdravstveniportal.com/infarkt-srca.html Infarkt Srca], Zdravstveni Portal |
||
{{Medicinsko upozorenje}} |
{{Medicinsko upozorenje}} |
||
| Red 72: | Red 72: | ||
[[fi:Sydäninfarkti]] |
[[fi:Sydäninfarkti]] |
||
[[fr:Infarctus du myocarde]] |
[[fr:Infarctus du myocarde]] |
||
[[gl:Infarto agudo de miocardio]] |
|||
[[gu:હૃદયરોગનો હુમલો]] |
[[gu:હૃદયરોગનો હુમલો]] |
||
[[he:אוטם שריר הלב]] |
[[he:אוטם שריר הלב]] |
||
Verzija na datum 26 novembar 2012 u 05:04
| Srčani udar | |
|---|---|
lat. | Infarctus myocardii |
| Specijalnost | Kardiologija |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
Srčani udar ili infarkt je ishemično oboljenje srca (još infarkt miokarda) koje je najčešći uzrok smrti u civilizovanom svetu. Najnaprednije industrijske zemlje najviše su pogođene ovom bolešću, a to su SAD i Velika Britanija. U Evropi najveći procenat ovog oboljenja ima Finska. Najjače ugroženi krajevi su sa najvišim standardom.
Uzroci
Najčešći uzrok infarktu je zakrečavanje krvnih sudova (aterioskleroza) uopšte, a posebno krvnih sudova koji snabdevaju krvlju srčani mišić. Zakrečavanje krvnih sudova započinje još u ranoj mladosti, jače se ispoljava posle 30 godina, a kasnije se sve brže razvija. Od nje najviše obolevaju muškarci, a manje žene. U vreme klimakterijuma i kod žena se jače ispoljava ova bolest.
Predispozicije
Postoje izvesni faktori koji ubrzavaju ovu bolest a to su:
- porodična sklonost ka oboljenju, jer je bolest češće ispoljena u pojedinim porodicama.
- češće je zapaženo oboljenje kod gojaznih osoba, kao i kod osoba sa povišenim masnim materijama u krvi.
- povišeni krvni pritisak je najčešći uzrok ovom oboljenju.
- bolest se češće javlja kod strasnih pušača, koji puše veći broj cigareta,a posebno ukoliko je pušenje prisutno više godina.
- Kod bolesnika od šećerne bolesti češći je infarkt, naročito ako se bolest neredovno leči.
- Fizička neaktivnost i česti psiho stresovi takođe su dokazani kao faktori koji favorizuju bolest.
Šta uraditi u slučaju napada
Kada dođe do pojave bolesti tada je najdragocenija hitna lekarska pomoć. Utvrđeno je da 2/3 umrlih od infrakta umire van bolnice. Zbog toga okolina obolelog treba brzo da smiri bolesnika, zabrani svaku dalju aktivnost i da pozove lekara ili da bolesnika prebaci u najbližu zdravstvenu ustanovu. Takođe je neophodno dati obolelom nitroglicerin(u obliku tablete ili spreja), kako bi se ublažili bolovi, proširili krvni sudovi, a možda i spreči dalji razvitak srčanog udara.
Simptomi
Najvažniji simptomi infarkta su: produžen i veoma jak bol, stezanje i pritisak u grudima ispod grudne kosti. Bol često seva u levu ruku, vrat ili vilicu. Bol je često praćen slabošću, malaksalošću, znojenjem ponekad povraćanjem i jako izraženim gušenjem. Bolovi obično nastaju posle težeg fizičkog zamora, nerviranja i izlaganja hladnoći, ali mogu nastati i bez ovih provokativnih faktora tj. iz čista mira pa čak i u snu.
Preventiva
Da bi se društvo moglo organizovano suprostavljati ovoj tako čestoj i opasnoj bolesti, danas se u razvijenim sredinama organizuju široke akcije za mere preventive i zdravstvenog prosvećivanja širokih narodnih masa. Ovo se čini iz toga razloga, jer ako pogledamo uzroke nastajanja oboljenja vidi se da se može veoma mnogo učiniti preventivnim merama.
Organizuju se aktivnosti za zaštitu sredine od zagađivanja i trovanja, za uvođenje vaspitnih mera u školama, za pravilnu higijensku ishranu i upotrebu lekova, za pravilnu primenu fizičke aktivnosti i psihičke relaksacije. Takođe se organizuju razna društva za borbu protiv bolesti srca i krvnih sudova.
Organizovanje i prikupljanje materijalnih sredstava za sve akcije, a članove ovog društva pored medicinskih stručnjaka čine predstavnici radnih organizacija ili i sve druge osobe koje su bolovale od infarkta. Svi oni svojim radom i prilogom učestvuju u izvršavanju opštih zadataka ovog društva.
Reference
- Infarkt Srca, Zdravstveni Portal
|
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).
|
|
