Polidekt

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Ne treba izjednačavati sa Polidekt iz Sparte.

Polidekt (starogrčki: Πολυδέκτης) bio je, u grčkoj mitologiji, kralj ostrva Serifa te, prema jednima, sin Magneta i neke Najade nepoznatog imena[1] ili, prema drugima, Peristena i Androtoje,[2] ili, pak, Posejdona i Kerebije.[3]

Mitologija

[uredi | uredi kod]

Priča o Polidektu većim je delom sadržana u mitu o Perseju. Prema Pseudo-Apolodorovoj Biblioteci, Polidekt se zaljubio u Danaju kad je njegov brat Diktis spasao iz mora nju i njenog sina Perseja. Persej je tad već bio mladić i ponašao se vrlo zaštitnički prema majci i nije dozvoljavao Polidektu da joj se probliži. Stoga je Polidekt pribegao lukavstvu da bi se oslobodio Perseja i oženio se Danajom. Pretvarajući se da se želi oženiti Hipodamijom naredio je svim svojim podanicima na Serifu da ga snabdeju odgovarajućim darovima. Trebalo je da mu njegovi prijatelji daruju konje, no Persej to nije uradio, pa je Polidekt objavio da ne želi ništa drugo do glave Gorgone Meduze, budući da je Persej ranije izjavio kako bi mogao obaviti i tako težak posao kao što je odsecanje Meduzine glave. Persej se složio i Polidekt mu je rekao da se ne vraća na ostrvo bez Meduzine glave. Persej je uspeo usmrtiti Meduzu i to tako što je svoj štit upotrebio kao ogledalo: kad je Meduza ugledala svoj lik u njemu, sama se skamenila. Kad se Persej vratio na Serif s Gorgoninom glavom, otkrio je da je u međuvremenu Polidekt pretio njegovoj majci (a možda je i silovao), pa se ona morala skloniti u jedan hram. Persej se razbesneo i uleteo u palatu, u kojoj su se upravo okupili Polidekt i njegova pratnja. Polidekt se začudio što je Persej još uvek živ i nije hteo poverovati da je Persej zaista izvršio svoj zadatak. Persej je izjavio da je ubio Meduzu Gorgonu i kao dokaz pokazao je njenu odrubljenu glavu; kad su je Polidekt i okupljeni plemići ugledali, skamenili su se i tako umrli.[4][5]

Prema verziji ovog mita koju prenosi Higin, Polidekt je pokušao izdajnički ubiti Perseja plašeći se njegove neustrašivosti, no Persej je u poslednjem trenutku izvukao Gorgoninu glavu i pokazao je Polidektu.[6] Persej je tad vlast na Serifom predao Diktisu.

U jednoj drugoj verziji, koju je takođe zabeležio Higin, Polidekt se oženio Danajom kad ju je pred njega doveo Diktis, a Persej je bio odgojen u jednom Ateninom hramu. Prema toj verziji, Polidekt nije uopšte zlostavljao Perseja i Danaju, već ih je zaštitio od Akrisija, Danajinog oca, koji je otkrio da su njih dvoje preživeli te je došao na Serif da ih ubije. Persej se nakraju zakleo da nikad neće ubiti svog dedu, no kad je Polidekt ubrzo potom umro, Persej je na pogrebnim igrama nesrećnim slučajem pogodio Akrisija diskom, što je rezultiralo Akrisijevom smrću.[7]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 6.
  2. Sholija uz Apolonija Rođanina, Argonautica, IV, 1091.
  3. Jovan Ceces uz Likofrona, 838.
  4. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 4, 1, II, 4, 2, II, 4, 3.
  5. Ovu verziju mita daju i Ovidije, Metamorfoze, V, 242 sqq., Pindar, Pitijske ode, XII, 14 sqq. i Strabon, Geografija, X, 5, 10.
  6. Higin, Fabulae, 64.
  7. Hyginus, Fabulae, 63. Neki pripovedaju da je do ovog nesrećnom slučaja došlo na pogrebnim igrama priređenim u čast Teutamidovog oca.