Pirimidinski dimer

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
DNK oštećenje-Timinski dimer

Pirimidinski dimeri su molekulska oštećenja formirana od timinskih ili citozinski baza DNK molekula putem fotohemijske reakcije.[1][2] Ultraljubičasto svetlo indukuje formiranje kovalentnih veza putem reakcija lokalizovanih na C=C dvostrukim vezama.[3] U dsRNK se isto tako uracil dimeri mogu akumulirati dejstvom UV radijacije. Dva česta UV produkta su ciklobutan pirimidin dimeri i 6,4 fotoprodukti. Ova oštećenja menjaju strukturu DNK i konsekventno inhibiraju polimerizaciju i onemogućavaju replikaciju. Dimeri se mogu popraviti putem fotoreaktivacije ili nukleotidnog izrezivanja. Nepopravljeni dimeri su mutageni. Pirimidinski dimeri su jedan od glavnih uzroka melanoma kod ljudi.[4]

Tipovi dimera[uredi - уреди | uredi izvor]

Photodimers
Fotodimeri izvedeni iz timina. Levo: fotoprodukt spore. desno: ciklobutanski dimer pirimidina.

Ciklobutanski dimer pirimidina (engl. Cyclobutane pyrimidine dimer - CPD) sadrži četvoročlani prsten formiran putem dva sparivanja C=C dvostrukih veza pirimidina.[5][6][7] Ovakvi dimeri ometaju sparivanje baza tokom replikacije DNK, te dovode do mutacija.

6,4-fotoprodukti, ili 6,4 pirimidin-pirimidoni, se javljaju sa trećinom učestalosti CPD-a ali su mutageniji.[8] Lijaza fotoprodukta spora pruža alternativni enzimski put za popravku timinskih fotodimera.[9]

Mutageneza[uredi - уреди | uredi izvor]

Translacione polimeraze često unose mutacije u na pirimidinskim dimerima. Do toga dolazi kod prokariota, kao i kod eukariota.[10]

DNK popravka[uredi - уреди | uredi izvor]

Melanomni tip kancera kože

Pirimidinski dimeri unose lokalne konformacione promene u DNK strukturu, što omogućava enzimima za popravku da prepoznaju oštećenja.[11] U većini organizama (izuzev posteljičnih sisara poput ljudi) one mogu da budu popravljene putem fotoreaktivacije.[12] Fotoreaktivacija je proces popravke u kome fotoliazni enzimi direktno vrše reverznu fotohemijsku reakciju na pirimidinskom dimeru.[13]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. David S. Goodsell (2001). "The Molecular Perspective: Ultraviolet Light and Pyrimidine Dimers". The Oncologist 6 (3): 298–299. PMID 11423677. doi:10.1634/theoncologist.6-3-298. 
  2. E. C. Friedberg, G. C. Walker, W. Siede, R. D. Wood, R. A. Schultz and T. Ellenberger (2006). DNA repair and mutagenesis. Washington: ASM Press. str. 1118. ISBN 978-1-55581-319-2. 
  3. S. E. Whitmore, C. S. Potten, C. A. Chadwick, P. T. Strickland, W. L. Morison (2001). "Effect of photoreactivating light on UV radiation-induced alterations in human skin". Photodermatol. Photoimmunol. Photomed. 17 (5): 213–217. PMID 11555330. doi:10.1034/j.1600-0781.2001.170502.x. 
  4. A. van Elsas, S. F. Zerp, S. van der Flier, K. M. Krüse, C. Aarnoudse, N. K. Hayward, D. J. Ruiter, and P. I. Schrier (September 1996). "Relevance of ultraviolet-induced N-ras oncogene point mutations in development of primary human cutaneous melanoma". Am J Pathol. 149 (3): 883–893. 
  5. R. B. Setlow (1966). "Cyclobutane-Type Pyrimidine Dimers in Polynucleotides". Science 153 (3734): 379–386. PMID 5328566. doi:10.1126/science.153.3734.379. 
  6. Expert reviews in molecular medicine (2. 12. 2002.). "Structure of the major UV-induced photoproducts in DNA.". Cambridge University Press. http://www-ermm.cbcu.cam.ac.uk/02005331a.pdf. 
  7. Christopher Mathews and K.E. Van Holde (1990). Biochemistry (2nd izd.). Benjamin Cummings Publication. str. 1168. ISBN 978-0-8053-5015-9. 
  8. Van Holde, K. E.; Mathews, Christopher K. (1990). Biochemistry. Menlo Park, Calif: Benjamin/Cummings Pub. Co. ISBN 0-8053-5015-2. 
  9. Jeffrey M. Buis, Jennifer Cheek, Efthalia Kalliri, and Joan B. Broderick (2006). "Characterization of an Active Spore Photoproduct Lyase, a DNA Repair Enzyme in the Radical S-Adenosylmethionine Superfamily". Journal of Biological Chemistry 281 (36): 25994–26003. PMID 16829680. doi:10.1074/jbc.M603931200. 
  10. J. H. Choi, A. Besaratinia ,D. H. Lee, C. S. Lee, G. P. Pfeifer (2006). "The role of DNA polymerase iota in UV mutational spectra". Mutat. Res. 599 (1–2): 58–65. PMID 16472831. doi:10.1016/j.mrfmmm.2006.01.003. 
  11. Kemmink Johan, Boelens Rolf, Koning Thea M.G., Kaptein Robert, Van , der Morel Gijs A., Van Boom Jacques H. (1987). "Conformational Changes in the oligonucleotide duplex d(GCGTTGCG)*d(GCGAAGCG) induced by formation of a cis-syn thymine dimer". European Journal of Biochemistry 162: 31–43. PMID 3028790. doi:10.1111/j.1432-1033.1987.tb10538.x. 
  12. Essen LO, Klar T (2006). "Light-driven DNA repair by photolyases". Cell Mol Life Sci 63 (11): 1266–77. PMID 16699813. doi:10.1007/s00018-005-5447-y. 
  13. Friedberg, Errol C. (23 January 2003) “DNA Damage and Repair”. Nature 421, 436-439. doi:10.1038/nature01408

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Christopher Mathews and K.E. Van Holde (1990). Biochemistry (2nd izd.). Benjamin Cummings Publication. str. 1168. ISBN 978-0-8053-5015-9. 
  • Van Holde, K. E.; Mathews, Christopher K. (1990). Biochemistry. Menlo Park, Calif: Benjamin/Cummings Pub. Co. ISBN 0-8053-5015-2. 
  • E. C. Friedberg, G. C. Walker, W. Siede, R. D. Wood, R. A. Schultz and T. Ellenberger (2006). DNA repair and mutagenesis. Washington: ASM Press. str. 1118. ISBN 978-1-55581-319-2.