Oružane snage Azerbejdžana
Azerbejdžanske Oružane Snage Azərbaycan Silahlı Qüvvələri | |
---|---|
Grb Vojske Azerbejdžana | |
Aktivnost | 1991. |
Država | Azerbejdžan |
Vjernost | Azerbejdžan |
Vid vojske | Kopnena vojska Azerbejdžana Avijacija Azerbejdžana Mornarica Azerbejdžana |
Veličina | Aktivni sastav 95.000 (paravojne snage: 17 000) |
Obljetnice | osnovana 1991. |
Bitke/ratovi | Rat u Nagorno-Karabah |
Komandanti | |
Načelnik štaba | General-pukovnik Najmadin Sadikhov |
Azerbejdžanske oružane snage (azerbejdžanski: Azərbaycan Silahlı Qüvvələri) su ponovo uspostavljene u skladu sa Zakonom Republike Azerbejdžan o Oružanim snagama od 9. oktobra 1991. Azerbejdžanska Demokratska Republika (ADR-a) je prvobitno formirala svoje oružane snage 26. juna 1918. Međutim, ove snage su raspuštene nakon što je Azerbejdžan pripojen Sovjetskom Savezu. Nakon što je Sovjetski Savez raspušten 1991-92 oružane snage su bile reformisane, i ponovo osnovane. Oružane snage imaju tri grane: Kopnena vojska, Vazduhoplovstvo i vazduhoplovna odbrambrana i mornarica. Povezane snage su azerbejdžanski Nacionalne garde, unutrašnje snage Azerbejdžana, i Državnu graničnu službu, koja može biti uključeni u državnu odbranu kada je to potrebno. Azerbejdžan ima svoje odbrambenu industriju, koja proizvodi malokalibarsko oružje. U budućnosti, Azerbejdžan se nada da će početi izgradnju tenkova, oklopnih vozila, vojnih aviona i vojnih helikoptera.
Azerbejdžanska Kopnena vojska broja 85.000 pripadnika, i 2.500 ljudi iz Nacionalne garde. Nacionalna Garda je takođe deo kopnene vojske. Pored toga, tu su 300.000 bivših službenika koji su imali vojnu službu u poslednjih petnaest godina. U kopnenu vojsku se još ubrajaju i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, koji broje 12 000 pripadnika, i pripadnici Državne granične službe, koja broji 5 000 pripadnika. Azerbejdžan je potpisao brojne ugovore, da bi ojačajao svoje oružane snage, i trenirao svoje vojnike uz pomoć Turske. Azerbejdžan je takođe implementirao novi organizacioni stil, kako bi modernizovao svoju vojsku. Tokom poslednjih 15 godina, Azerbejdžan se pripremio za moguću vojnu akciju protiv jermenskih snaga u Nagorno-Karabahu.
Azerbejdžansko vazduhoplovstvo i vazduhoplovna odbrana broji 8.000 pripadnika, 106 aviona i 35 helikoptera. Azerbejdžan ima četiri glavne vazdušne baze. Vazduhoplovstvo koristi MiG-21, MiG-23, Su-24, Su-25, MiG-29 i Il-76 (transportnih aviona). Takođe, Azerbejdžan je zainteresovan za kupovinu modela JF-17 od Kine i Pakistana. Azerbejdžanske helikopterske snage su koncentrisane u vazdušnoj bazi Baku Kala. Sastoje se od jednog puka sa oko 14 - 15 helikoptera tipova Mi-24, 12-13 Mi-8 i 7 Mi-2.
Azerbejdžan poseduje raketni i radarski sistemi namenjeni za odbranu vazdušnog prostora. Takođe, u Azerbejdžanu se nalazi Sovjetski radara za rano upozoravanje. Radarska stanica ima domet do 6.000 kilometara, i bio je dizajniran da otkrije interkontinentalne balističke rakete lansire od Indijskog okeana.
Azerbejdžanski piloti se prvo školuju u Azerbejdžanskoj vazduhoplovnoj školi, a potom svoje veštine pokazuju u operativnim jedinicama. Azerbejdžan je imao razmena iskustava sa Turskom, Ukrajina, SAD, i jedanim brojem zemalja članica NATO alijanse. Turska vazduhoplovna škola ima veliku ulogu u obuci azerbejdžanskih vojnih pilota. Azerbejdžanski piloti se takođe obučenavaju i u Ukrajinskoj školi.
Mornarica Azerbejdžanske vojske broji oko 2 200 pripadnika. Mornarica SAD pomogla je osnivanje Azerbejdžanske mornarice. Tu je i dogovor da se obezbedi podrška SAD za obnavljanje Azerbejdžanskih brodova u Kaspijskom moru. Godine 2006, Vlada SAD donirala je 3 motornih čamaca azerbejdžanskoj mornarici. U 2007 godini, sporazum između Azerbejdžanske mornarice i američke vojne firme je raskinut. U sporazumu se navodilo da će Azerbejdžanska mornarica biti opremljena naprednim laserskim sistemom.
Azerbejdžanska mornarica održava specijalne jedinice. Jedna od takvih jedinica su Tigrovi, koji se obučavaju za rat.