OR1F1

Olfaktorni receptor, familija 1, potfamilija F, član 1
Identifikatori
Simboli	OR1F1; OLFMF; OR16-36; OR16-37; OR16-88; OR16-89; OR16-90; OR1F10; OR1F13P; OR1F4; OR1F5; OR1F6; OR1F7; OR1F8; OR1F9; OR3-145; ORL1023
Vanjski ID	OMIM: 603232 HomoloGene: 110537 GeneCards: OR1F1 Gene
Ontologija gena
Molekularna funkcija	• aktivnost G-protein spregnutog receptora; • aktivnost olfaktornog receptora;
Celularna komponenta	• ćelijska membrana; • integralno sa membranom;
Biološki proces	• respons na stimulus;
Pregled RNK izražavanja
	podaci
Ortolozi

Olfaktorni receptor 1F1 je protein koji je kod ljudi kodiran OR1F1 genom.^[1]^[2]^[3]

Olfaktorni receptori formiraju interakcije sa molekulima mirisa u nosu, čime se inicira neuronski respons koji izaziva percepciju mirisa. Oni su odgovorni za prepoznavanje i G proteinima posredovanu transdukciju mirisnih signala. Proteini olfaktornih receptora su članovi velike familije G protein spregnutih receptora (GPCR). Poput mnogih receptora za neurotransmitere i hormone, olfaktorni receptori imaju strukturu 7-transmembranskog domena. Oni su kodirani genima sa jednim eksonom. Geni olfaktornih receptora su najveća familija genoma. Nomenklatura gena i proteina olfaktornih receptora je nezavisna od drugih organizama.^[3]

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]

↑ French Fmf, Consortium (Oct 1997). „A candidate gene for familial Mediterranean fever”. Nat Genet 17 (1): 25–31. DOI:10.1038/ng0997-25. PMID 9288094.
↑ Rouquier S, Taviaux S, Trask BJ, Brand-Arpon V, van den Engh G, Demaille J, Giorgi D (Mar 1998). „Distribution of olfactory receptor genes in the human genome”. Nat Genet 18 (3): 243–50. DOI:10.1038/ng0398-243. PMID 9500546.
↑ ^3,0 ^3,1 „Entrez Gene: OR1F1 olfactory receptor, family 1, subfamily F, member 1”. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/entrez?Db=gene&Cmd=ShowDetailView&TermToSearch=4992.

Bernot A, Heilig R, Clepet C i dr.. (1998). „A transcriptional Map of the FMF region”. Genomics 50 (2): 147–60. DOI:10.1006/geno.1998.5313. PMID 9653642.
Fuchs T, Malecova B, Linhart C i dr.. (2003). „DEFOG: a practical scheme for deciphering families of genes”. Genomics 80 (3): 295–302. DOI:10.1006/geno.2002.6830. PMID 12213199.
Strausberg RL, Feingold EA, Grouse LH i dr.. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899–903. DOI:10.1073/pnas.242603899. PMC 139241. PMID 12477932. //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC139241/.
Malnic B, Godfrey PA, Buck LB (2004). „The human olfactory receptor gene family”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101 (8): 2584–9. DOI:10.1073/pnas.0307882100. PMC 356993. PMID 14983052. //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC356993/.
Gerhard DS, Wagner L, Feingold EA i dr.. (2004). „The Status, Quality, and Expansion of the NIH Full-Length cDNA Project: The Mammalian Gene Collection (MGC)”. Genome Res. 14 (10B): 2121–7. DOI:10.1101/gr.2596504. PMC 528928. PMID 15489334. //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC528928/.