Niko nije prorok u svom selu

Izvor: Wikipedia

Niko nije prorok u svom selu je čuvena rečenica koju je Isus iz Nazareta uputio meštanima svoga rodnog mesta, koji ga, zajedno sa njegovom rodbinom, nisu prihvatali kao proroka. Zabeležena je u svim kanonskim jevanđeljima (po Mateju, Marku, Luki i Jovanu), kao i u nekanonskom evanđelju po Tomi.

Ova izreka danas ima poslovični status u mnogim jezicima sveta.

Sadržaj/Садржај

Izreka[uredi - уреди]

Evanđelje po Mateju prenosi sledeću verziju priče:

Wikicitati „I došavši u svoj zavičaj učaše ih u njihovoj sinagogi, tako da su se čudili i govorili: otkuda ovome ova mudrost i moći? Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija i njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda? I nisu li njegove sestre sve kod nas? Otkuda dakle ovome sve to? I sablažnjavahu se o njega. A Isus im reče: prorok nije bez časti - do li u postojbini svojoj i u kući svojoj. I ne učini onde mnogo čuda zbog njihovog neverovanja.[1]
()

Evanđelje po Marku prenosi sledeću verziju priče:

Wikicitati „I izađe odande, i dođe na svoju postojbinu; i za njim idoše učenici Njegovi. I kad dođe subota, poče učiti u zbornici. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreći: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I čudesa takva rukama njegovim čine se? Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde među nama? I sablažnjavahu se o njega. A Isus reče im: Nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom. I ne mogaše onde ni jedno čudo da učini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke. I čudio se neverstvu njihovom.[2]
()

Evanđelje po Luki donosi nešto opširniju priču:

Wikicitati „I dođe u Nazaret, gde je odrastao, pa uđe u subotnji dan u sinagogu - po svom običaju, te usta da čita. I dadoše mu knjigu proroka Isaije, pa je otvori i nađe mesto gde je bilo napisano: »Duh Gospodnji je na meni, zato me je pomazao i poslao da objavim radosnu vest siromašnima, da javim zarobljenima da će se pustiti i slepima da će progledati, da otpustim potlačene, da najavim prijatnu godinu Gospodnju«. I zatvori knjigu, dade je službeniku te sede;a oči svih ljudi u sinagogi behu uperene u njega. I poče im govoriti: danas smo čuli ispunjenje ovoga pisma. I svi su mu odobravali i divili se umilnim rečima koje su izlazile iz njegovih usta, te govorahu: nije li ovo Josifov sin? I reče im: svakako ćete mi reći ovu poslovicu: lekaru, izleči sebe samoga. Učini i ovde u svom zavičaju sve što smo čuli da si učinio u Kafarnaumu. Tada reče: zaista vam kažem da nijedan prorok nije dobro primljen u svom rodnom kraju.[3]
()

I Evanđelje po Jovanu pominje ovu izreku:

Wikicitati „Jer sam Isus svedočaše da prorok na svojoj postojbini nema časti.[4]
()

I apokrifno Evanđelje po Tomi donosi ovu izreku: Niko nije prorok u svojemu selu, i nijedan liječnik ne liječi one koji ga poznaju.[5]

Tumačenja[uredi - уреди]

U ovoj priči zabeleženoj u sinoptičkim evanđeljima, Isusa odbacuju ljudi iz njegovog rodnog mesta, koje Luka specifikuje kao Nazaret. Ovaj incident se zbio nakon Isusovog iskušenja u judejskoj pustinji.

Isus se vratio u njegovo rodno mesto, i učio u sinagogi. Luka kaže da je čitao sveto pismo, te tvrdio da je on ispunjenje Ilijinog proročanstva Isaiah 61:1-2, iako druga evanđelja ne pružaju taj detalj. Sva sinoptička evanđelja opisuju masu negativnu prema Isusovom učenju, kritikujući ga kao drvodeljinog sina (Matej), odnosno drvodelju (Marko). Kod Mateja i Marka masa pominje Isusovu braću Jakova, Simona, Josifa i Judu (kod Marka se pominju i sestre) kao obične ljude, kritikujući njegovo drukčije ponašanje. U nastavku priče kod Luke, Isus raspravlja sa prisutnima u sinagogi, nakon čega oni pobesne i odvedu ga do litice van grada s namerom da ga bace dole, ali on uteče. Neki naučnici smatraju Lukinu verziju neautentičnom, jer ne postoji litica u Nazaretu.[6]

Negativno prikazivanje Isusove porodice i njegove okoline uopšte može biti povezano sa konfliktom Pavla iz Tarsa i jevrejskih hrišćana. Wilson pretpostavlja da je negativan odnos Isusa i njegove porodice ubačen u Evanđelja (posebno u Markovo) da odvrati rane hrišćane od zajednice koju je vodila Isusova porodica.[7] Butz je još određeniji: “u vreme kada je Marko pisao kasnih 60ih, nejevrejske crkve izvan Izraela su počele da odbacuju autoritet Jerusalima, gde su Jakov i apostoli bili vođe, tako pružajući motiv za Markov antiporodični stav.”[8] I drugi naučnici se slažu (npr., Crosson, 1973;[9] Mack, 1988;[10] Painter. 1999)."[11][12]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Evanđelje po Mateju, glava 13:54-58 (prevod Emilijan Čarnić)
  2. Evanđelje po Marku, glava 6:1-6 (prevod Vuk Karadžić)
  3. Evanđelje po Luki, glava 4:16-24 (prevod Emilijan Čarnić)
  4. Evanđelje po Jovanu, glava 4:44 (Vuk Karadžić)
  5. Evanđelje po Tomi (izreka 31)
  6. The Complete Gospels, Robert J. Miller editor, 1992, page 126, translation note to Luke 4:29: "Nazareth is not built on or near a cliff face. Luke generally seems poorly informed about Palestinian geography. Aspects of his geography may therefore be fictive."
  7. Wilson, A.N. Jesus: A life. 1992. New York: Norton & Co. (p. 86)
  8. Butz, Jeffrey. The brother of Jesus and the lost teachings of Christianity (p. 44). 2005. Rochester, Vermont: Inner Traditions.
  9. Crosson, John Dominic. “Mark and the relatives of Jesus”. Novum Testamentum, 15, 1973
  10. Mack, Burton. A myth of innocence: Mark and Christian origins. 1988. Philadelphia: Fortress
  11. Painter, John. Just James: The brother of Jesus in history and tradition. 1999. Minneapolis: Fortress Press
  12. Jesus' Family Was Not Supportive

Vidi još[uredi - уреди]