Modesty Blaise

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Modesti Blejz je izmišljeni lik iz istoimenog stripa nastalog 1962. godine čiji su tvorci Piter O'Donel (scenario) i Džim Holdavej (crtež). Strip prati doživljaje Modesti Blejz, neobične mlade žene sa mnogo talenata i kriminalnom prošlošću i njenog vernog pratioca Vilija Garvina. Strip je ekranizovan 1966, 1982. i 2003, a postoji i serija romana i novela koja je počela 1966. godine.

Mnogi kritičari smatraju rane godine stripa klasičnim primerom avanturističkog stripa, dok se romani smatraju klasicima avanturističkog žanra.

Radnja[uredi - уреди | uredi izvor]

Godine 1945. devojčica bez imena beži iz zarobljeničkog logora u Karilosu u Grčkoj. Ne seća se ničega iz svoje kratke prošlosti. Po završetku Drugog svetskog rata luta Mediteranom i Arabijom pri čemu uči umetnost preživljavanja u negostoljubivom svetu. Postaje dobar prijatelj sa još jednim lutalicom, mađarskim naučnikom po imenu Lob koji joj pružio obrazovanje i dao ime: Modesti Blejz. Kasnije će preuzeti kontrolu nad kriminalnom bandom u Tangeru i proširiti je na ceo svet pod imenom Mreža.

U to vreme sreće i Vilija Garvina. Uprkos očajničkom životu koji je tada živeo, uvidela je njegov potencijal i ponudila mu posao. Inspirisan njenim poverenjem u njega, Vili je napredovao i postao njena desna ruka u Mreži i najverniji prijatelj. Njihova veza je bazirana na uzajamnom poštovanju u zajedničkim interesima, ali nikad nisu postali ljubavnici, plašeći se da će to ugroziti posebnost njihove veze. Uvek je zove Princeza, način obraćanja dozvoljen samo Viliju.

Kada je procenila da je sakupila dovoljno novca, penzionisala se i u pratnji Vilija preselila se u Englesku. Pošto im je život bogataša bio dosadan, prihvataju poziv za pomoć koji im je uputio Ser Džerald Tarant, visoki funkcioner Britanske tajne službe — i odatle priča zaista počinje.

Mnoge pustolovine su bazirane na slučajevima u koji su Modesti i Vili umešani zahvaljujući njihovoj saradnji sa Tarantom. Međutim, neretko pomažu i potpunim strancima ili se bore protiv ekscentričnih zlikovaca na egzotičnim lokacijama svojom voljom, zbog želje za izvršenjem pravde; „duhovi“ iz njihove prošlosti u Mreži ih takođe proganjaju s vremena na vreme. Iako Modesti i Vili neće oklevati da ubiju, ako je neophodno — a jesu, u nekim prilikama, preuzeli uloge sudije, porote i dželata — izbegavaju preteranu silu kad god je moguće, često se oslanjajući na svoje posebne veštine.

U duhu drugih popularnih stripovnih i literarnih likova, Modesti i Vili generalno nisu starili tokom decenija; Modesti je uvek bila opisana kao devojka sa oko 26 godina, dok je Vili nekoliko godina stariji. Jedini izuzetak je bio u kratkoj priči iz 1996. "Cobra Trap" (vidi Knjige) — poslednjoj priči o Modesti Blejz — u kojoj se radnja dešava u neodređenoj budućnosti u kojoj Modesti ima oko 40 godina, dok Vili ima oko 50.

Strip[uredi - уреди | uredi izvor]

Modesti Blejz je debitovala u londonskim novinama The Evening Standard 13. maja 1963. Strip je još bio objavljivan u raznim drugim novinama i magazinima kao što su Johannesburg Star, The Detroit Free Press, The Bombay Samachar, The Telegraph (Kalkuta, Indija), The Star (Malezija), The West Australian (Pert, Australija) i The Evening Citizen (Glazgov, Škotska). Nakon smrti Džima Holdaveja 1970, strip će crtati Enrike Romero. Osam godina kasnije, Romero daje otkaz da bi se posvetio svojim strip projektima. Nakon njega, kao crtači su se oprobali Džon Berns, Patrik Rajt, Nevil Kolvin sve do 1986, kada se Romero vraća i nastavlja da crta strip do kraja.

Popis priča[uredi - уреди | uredi izvor]

Postoji 96 strip priča o Modesti Blejz i sve ih je napisao Piter O'Donel. Stripovi su crtali Džim Holdavej, Džon Berns, Patrik Rajt, Nevil Kolvin i Enrike Romero. Crtači su pomenuti pored svake epizode; reprinti su takođe na spisku, koristeći sledeće skraćenice: T = Titan, K = Ken Pierce, CR = Comics Revue, MB = Modesty Blaise Quarterly, MP = Manuscript Press, S = Star Books. Postojeći naslovi na srpskom jeziku navedeni su ukoliko su poznati, a pored njih brojevi izdanja u kojima su se koristili (PZ = Politikin Zabavnik) (rad na ovome spisku je u toku).

  • 1. Mašina (La Machine), Holdavej, T
  • 2. Duga ruka (The Long Lever), Holdavej, T
  • 3. Operacija Deveto nebo (The Gabriel Set-Up), Holdavej, T
  • 4. Mister San (Mister Sun), Holdavej, T
  • 5. Paklena moć Rebeke Drejk (PZ 2286-2287) (The Mind of Mrs. Drake), Holdavej, T, K
  • 6. Ujka Srećko (Uncle Happy), Holdavej, T, K
  • 7. Veleizdaja (PZ 2535-2538) (Top Traitor), Holdavej, T, K
  • 8. Banda vikinga (PZ 2432-2434) (The Vikings), Holdavej, T, K, S
  • 8A Početak (In the Beginning), Holdavej, T
  • 9. Savršene sekretarice (PZ 2172-2174)/Škola za špijune (PZ 2420-2422) (The Head Girls), Holdavej, T, K
  • 10. Crni biser (PZ 2185-2186) (The Black Pearl), Holdavej, T, K, S
  • 11. U vučjim čeljustima (PZ 2152-2153) (The Magnified Man), Holdavej, T, K
  • 12. Zemlja desperadosa (PZ 2197-2198) (The Jericho Caper), Holdavej, T, K
  • 13. Zla Suki (PZ 2129-2130) (Bad Suki), Holdavej, T, K
  • 14. Galijoti (The Galley Slaves), Holdavej, T
  • 14A Ostrvo u plamenu (The Killing Ground), Holdavej, T
  • 15. Blago u Veneciji (PZ 2397-2398) (The Red Gryphon), Holdavej, T, CR211-3
  • 16. U paklu droge (The Hell Makers), Holdavej, T, CR214-6
  • 17. Anagram (PZ 2139-2140) (Take-Over), Holdavej, T, CR217-9
  • 18. Feniksovi gospodari rata (PZ 1789-1790)/Gospodari rata (PZ 2339-2341) (The War-Lords of Phoenix), Holdavej, T, CR220-2
  • 19. Dobri duh Vili (PZ 2250-2251) (Willie the Djinn), Romero, T, CR223-5
  • 20. Zelenooko čudovište (PZ 2325-2326) (The Green Eyed Monster), Romero, T
  • 21. Smrt dvorske lude (Death of a Jester), Romero, T
  • 22. Obračun u pustinji (PZ 1184) (The Stone Age Caper), Romero, T
  • 23. Marioneta (The Puppet Master), Romero, T
  • 24. Hoću da budem kao ti (PZ 1772-1773) (With Love from Rufus), Romero, T
  • 25. The Bluebeard Affair, Romero, T
  • 26. The Gallows Bird, Romero, T, MB2
  • 27. The Wicked Gnomes, Romero, T
  • 28. Čelični džin (PZ 2452-2454) (The Iron God), Romero, T
  • 29. Kosmička dolina (PZ 1749-1750) (“Take Me to your Leader”), Romero, MB3
  • 30. Duh gospođice Pegi (PZ 1686-1687) (Highland Witch), Romero, MB4
  • 31. Urlik vuka (Cry Wolf), Romero, MB5
  • 32. Starateljka (PZ 1706-1707) (The Reluctant Chaperon), Romero, MB6
  • 33. Festival Robina Huda (PZ 1667-1668) (The Greenwood Maid), Romero, MB7
  • 34. Poslednja zabava (Those About to Die), Romero, MB8
  • 35. Staza Inka (PZ 1820-1821) (The Inca Trail), Romero, MB10
  • 36. Nestala (PZ 1830-1832) (The Vanishing Dollybirds), Romero, MB11
  • 37. The Junk-Men, Romero, MB9
  • 38. Drama na litici (Death Trap), Romero, MB12
  • 39. Ajdaho Džordž (PZ 1726-1727) (Idaho George), Romero, MB13
  • 40. Zlatna žaba (PZ 2062) (The Golden Frog), Romero, MB14
  • 41. Jeloustonsko blago (PZ 1855-1856) (Yellowstone Booty), Berns, MB16
  • 42. Zelena kobra (PZ 2596-2598) (Green Cobra), Berns, MB15
  • 43. Adam i Eva (PZ 2630-2632) (Eve and Adam), Berns/Rajt, MB17
  • 44. Merlinovo blago (Brethren of Blaise), Rajt, MB18
  • 45. Dossier on Pluto, Rajt, MB19
  • 46. The Lady Killers, Kolvin, K
  • 47. Dobro došli u zemlju džinova (PZ 2486-2488) (Garvin’s Travels), Kolvin, K
  • 48. Gusarsko blago (PZ 2516-2519) (The Scarlet Maiden), Kolvin, K
  • 49. Mesečar (PZ 2621-2622) (The Moonman), Kolvin, K
  • 50. Cveće za pukovnika (PZ 2358-2359) (A Few Flowers for the Colonel), Kolvin, K
  • 51. The Balloonatic, Kolvin, K
  • 52. Sporo umiranje (Death in Slow Motion), Kolvin, K
  • 53. The Alternative Man, Kolvin, K
  • 54. Slatka Karolina (Sweet Caroline), Kolvin, K
  • 55. Povratak mamuta (PZ 2309-2310) (The Return of the Mammoth), Kolvin, K
  • 56. Platonova Republika (PZ 2609-2611) (Plato’s Republic), Kolvin, K
  • 57. Mač Roberta Brusa (The Sword of the Bruce), Kolvin, K
  • 58. The Wild Boar, Kolvin, MB20
  • 59. Kali’s Disciples, Kolvin, MB21
  • 60. The Double Agent, Kolvin, MB22
  • 61. Buč Kasidi ponovo jaše (Butch Cassidy Rides Again), Romero, MB1,25
  • 62. The Million Dollar Game, Romero, CR26-29
  • 63. The Vampire of Malvescu, Romero, MB23
  • 64. Samantha and the Cherub, Romero, CR31-36
  • 65. Milord, Romero, CR40-42
  • 66. Live Bait, Romero, MPLive
  • 67. The Girl from the Future, Romero, MPLive
  • 68. The Big Mole, Romero, MPLive
  • 69. Lady in the Dark, Romero, MPLady
  • 70. Fiona, Romero, MPLady
  • 71. Walkabout, Romero, MPLady
  • 72. The Girl in the Iron Mask, Romero, CR64-66
  • 73. The Young Mistress, Romero, CR67-73
  • 74. Ivory Dancer, Romero, CR73-77
  • 75. Our Friend Maude, Romero, CR78-83
  • 76. A Present for the Princess, Romero, CR84-88
  • 77. Black Queen’s Pawn, Romero, CR89-93
  • 78. The Grim Joker, Romero, CR94-99
  • 79. Guido the Jinx, Romero, CR100-4
  • 80. The Killing Distance, Romero, CR105-9
  • 81. The Aristo, Romero, CR110-4
  • 82. Ripper Jax, Romero, CR115-9
  • 83. The Maori Contract, Romero, CR120-4
  • 84. Honeygun, Romero, CR125-130
  • 85. Durango, Romero, CRSpeical1, CR131-3
  • 86. The Murder Frame, Romero, CR134-138
  • 87. Fraser’s Story, Romero, CR139-143
  • 88. Tribute to the Pharaoh, Romero, CR144-148
  • 89. The Special Orders, Romero, CR149-152
  • 90. The Hanging Judge, Romero, CR153-158
  • 91. Children of Lucifer, Romero, CR159-163
  • 92. Death Symbol, Romero, CR164-169
  • 93. The Last Aristocrat, Romero, CR170-175
  • 94. The Killing Game, Romero, CR176-181
  • 95. The Zombie, Romero, CR182-186
  • 96. The Dark Angels, Romero, CR 200

Filmovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Usled velike popularnosti stripa, 1966. je snimljen film u žanru komičnog trilera. Režiser je bio Džozef Loui, a glavne uloge su tumačili Monika Viti kao Modesti, Terens Stamp kao Vili Garvin i Dirk Bogard kao Gabrijel. Film nije bio preterano uspešan. Originalni scenario Pitera O'Donela je mnogo puta bio prepravljan i kasnije je prokomentarisao da gotov film sadrži samo jedan dijalog iz njegovog originalnog scenarija. Npr. scena u kojoj Vili ubija siledžiju nakon smrti ženskog lika je odigrana drugačije nego što je trebalo po O'Donelovom originalnom scenariju.

Vatreni obožavaoci stripa film smatraju uvredljivim, jer ignoriše mnoge elemente stripa u korist komedije. Najgora promena likova, po obožavaocima, je ta što se Modesti i Vili zaljubljuju jedno u drugo, što je bio pravi tabu u stripovima i romanima. Par je čak izveo i zajedničku muzičku numeru!

1982. snimljen je jednosatni pilot za najavljenu Modesti Blejz TV seriju, u kom su glavne uloge igrali En Terkel kao Modesti Blejz i Luis Van Bergen kao Vili Garvin. Film je prikazan na Ej Bi Si Netvork-u, dobio je pozitivne kritike, ali serija nije bila snimljena. Ovo je bila mnogo ozbiljnija verzija priče nego kemp verzija iz 1966. U filmu je radnja premeštena iz Londona u Holivud, a Modesti i Vili su Amerikanci.

2002. godine, Miramax, trenutni vlasnik prava na Modesti Blejz, je snimio film Moje ime je Modesti, sa britanskom glumicom Aleksandrom Stejden kao Modesti, baziran na životu glavne junakinje pre početka stripa.

Film je snimljen prvenstveno da bi se sačuvala filmska prava, nije bio prikazan u bioskopima i odmah je objavljen na DVD-u u Evropi oktobra 2003; DVD nije bio objavljen u Severnoj Americi sve do septembra 2004, dve godine nakon završetka filma. Kritike su zavisile od kritike samog stripa. Oni koji su bili svesni Modestinog porekla u stripu su bolje prihvatili film nego oni koji su očekivali akcioni film ili još jednu komediju, iako su se obožavatelji razočarali zbog nepojavljivanja Vilija Garvina u filmu.

Gluma Stejdenove je uglavnom bila hvaljena, iako je mnogi smatraju suviše nežnom i krhkom da bi igrala Modesti.

Kventin Tarantino je godinama bio zainterosavan da režira Modesti Blejz, tako da je jednom Nil Gejmen čak i napisao sinopsis baziran na O'Donelovom romanu I, Lucifer. Za sada ništa nije proizašlo iz tih planova. Tarantino je sponzorisao objavljivanje filma Moje ime je Modesti pod uslovom da bude objavljen sa prefiksom „Kventin Tarantino predstavlja...“ Nikol Kidman je jednom izjavila da je zainteresovana za ulogu Modesti Blejz.

Knjige[uredi - уреди | uredi izvor]

Od Pitera O'Donela je bilo traženo da napiše roman koja bi bio zasnovan na radnji filma. Roman, jednostavno nazvan po imenu glavne junakinje, baziran je na njegovom originalnom scenariju za film i mnogi ga smatraju boljom od samog filma (objavljena je godinu dana pre filma). Tokom narednih decenija, napisaće ukupno 11 romana o Modesti Blejz i dve zbirke kratkih priča. Nekoliko kratkih priča su u stvari adaptirane priče iz stripa, ili će kasnije biti adaptirane kao stripovi.

  • Modesty Blaise (1965)
  • Sabre-Tooth (1966)
  • I, Lucifer (1967)
  • A Taste for Death (1969) (ne treba je mešati sa romanom istog imena P. D. Džejmsa)
  • The Impossible Virgin (1971)
  • Pieces of Modesty (1972) (kratke priče)
  • The Silver Mistress (1973)
  • Last Day in Limbo (1976)
  • Dragon's Claw (1978)
  • The Xanadu Talisman (1981)
  • The Night of Morningstar (1982)
  • Dead Man's Handle (1985)
  • Cobra Trap (1996) (kratke priče)

O'Donelova poslednja knjiga, Cobra Trap, je najkontroverznija do sada, jer u njoj odlučuje da da Modesti i Viliju definitivni kraj (iako će strip trajati još nekoliko godina pre konačnog prekida). Mnogi Modestini obožavaoci nisu želeli da čitaju priču kojom se završava Cobra Trap. Možda je to razlog zbog kojeg je O'Donel odlučio da strip završi optimističnijom porukom.


Budućnost lika[uredi - уреди | uredi izvor]

Kao što je rečeno, 1996. O'Donel je napisao poslednju zbirku priča o Modesti Blejz, Cobra Trap, dok se 2001. završio i strip. Lik i koncept Modesti Blejz je ostao dovoljno popularan, tako da su bili traženi novi pisci koji bi pisali njene doživljaje. O'Donel, koji poseduje prava na Modesti Blejz, je strogo zabranio da iko drugi piše Modesti Blejz. Napravio je izuzetak u obliku filma iz 2003, Moje ime je Modesti, ali posle filma (trećeg pokušaja ekranizacije stripa), različitih kritičarskih ocena i neuspešnog bioskopskog života, O'Donel je izjavio da ne želi da se više prave filmovi o njegovoj junakinji.

O'Donelov stav je pokrenuo raspravu o vlasništvu nad literarnim likovima i o tome da li autor može potpuno da kontroliše kreaciju koja je postala popularna (ignorišući teme o autorskim pravima, intelektualnim svojinama i licencama). Ne zna se da li će O'Donelova izjava imati uticaja na najavljeni Tarantinov film Modesti Blejz, ni da li će njegovi naslednici dozvoliti novim piscima da nastave sa stripom.


Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]