Milutin Uskoković
| Milutin Uskoković | |
|---|---|
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 16. 6. 1884. Užice, Kraljevina Srbija |
| Smrt | 28. 10. 1915. (dob: 31) Kuršumlija, Kraljevina Srbija |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | književnik, novinar, pravnik |
| Opus | |
| Književne vrste | roman |
| Znamenita djela | |
Milutin Uskoković (Užice 4./16. jun 1884 — Kuršumlija 15./28. oktobar 1915) bio je srpski književnik, pravnik, doktor nauka.
Biografija[uredi | uredi kod]
Milutin Uskoković završio je osnovnu školu u Užicu a gimnaziju u Beogradu. Studirao je prava u Beogradu. U Ženevi je 1910. odbranio disertaciju o carinskoj uniji i međunarodnom pravu i stekao titulu doktora pravnih nauka. Zaposlio se 1906. u Carinskoj upravi u Beogradu, a 1907. je postavljen za diplomatskog službenika u Srpskom konzulatu u Skoplju. Radio je kao sekretar u Odeljenju za trgovinu, radinost i saobraćaj Ministarstva narodne privrede, a od 1914. u trgovinskom inspektoratu Ministarstva narodne privrede u Skoplju. Povlačeći se ispred bugarske vojske iz Skoplja , stigao je preko Prištine u Kuršumliju. Potresen tragedijom svoga naroda 1915. godine izvršio je samoubistvo.[1] Kolo srpskih sestara iz Užica 1936. godine postavilo je spomen ploču na kući u kojoj je živeo Milutin Uskoković.[2]
Književni rad[uredi | uredi kod]
Pisao je crtice, pripovetke i romane.Bio je saradnik i član redakcije Politike od njenog osnivanja 1904. Književne tekstove je objavljivao u časopisima: Savremenik, Delo, Nova iskra, Srpski književni glasnik, Samouprava, Štampa, Slovenski jug, Srpska domaja, Brankovo kolo, Beogradske novine, Građanin, Bosanska vila, Carigradski glasnik, Venac, Vardar, Letopis Matice srpske i dr. U časopisu Sudslawische Revue objavio je 1912. godine prilog o novopazarskom sandžaku. Njegov lirski temperament bio je ispunjen priličnom dozom sentimentalnosti. Pripadao je generaciji mladih srpskih pisaca koji su početkom XX veka smelo napuštali tradicije srpske realističke proze i ugledali se na modernu evropsku literaturu. Smatran je predstavnikom tzv. beogradskog društvenog romana. Ulazeći u dramatične sudare ličnosti sa gradskom sredinom, više je davao unutrašnja stanja naših intelektualaca nego kompleksnu sliku vremena i sredine; u njegovoj literaturi osetna je protivrečnost između starinskog romantizma i modernog shvatanja života i sveta. Najznačajniji je pisac koga je Užice imalo do Prvog svetskog rata.
Političko delovanje[uredi | uredi kod]
Učestvovao je u organizovanju Male konferencije jugoslovenskih književnika i umetnika, Prvog đačkog jugoslovenskog kongresa u Beogradu i Prve jugoslovenske umetničke izložbe. Zalagao se za konfederaciju jugoslovenskih država. Na konfrenciji jugoslovenskih studenata u Sofiji 1906. godine podneo je referat Balkanska konfederacija i jugoslovenska zajednica.
Dela[uredi | uredi kod]
- Pod životom : crtice, pesme u prozi, pesme, članci o književnosti, Beograd, 1905.
- Vitae fragmenta, Mostar,1908
- Došljaci, Beograd, 1910
- Kad ruže cvetaju, Beograd, 1912
- Les traites d Union douaniere en droit international, Geneve, 1910
- Čedomir Ilić, Beograd, 1914
- Dela, Beograd, 1932
- Usput, Beograd, Užice, 1978
Nagrada[uredi | uredi kod]
Za roman Došljaci dobio je nagradu Srpske književne zadruge 1909. godine.
Nagrada "Milutin Uskoković"[uredi | uredi kod]
Kulturno-prosvetna zajednica opštine Užice (danas Društveno preduzeće "Art") ustanovila je književnu nagradu "Milutin Uskoković" za najbolju neobjavljenu pripovetku još 1993. godine. Ideja ove manifestacije je afirmacija savremene srpske pripovetke. Žiri na konkursu proglašava dobitnika nagrade "Milutin Uskoković" kao i druge dve nagrade. Uz nagrađene, otkupljuje se još sedam pripovetki i sve zajedno se objavljuju u posebnom broju užičkog časopisa za književnost, umetnost i kulturu Međaj.[3]
Spomen-bista[uredi | uredi kod]
Udruženje profesora, nastavnika i učitelja 1953. godine podiglo je Milutinu Uskokoviću spomen - bistu u centralnom kuršumlijskom parku. Dve godine kasnije, 1955. godinei u Užicu je postavljena spomen - bista u parku kraj reke Đetinje.
Porodične fotografije[uredi | uredi kod]
-
Milutin Uskoković sa ocem Mijailom iz 1901. godine, iz arhive Narodne biblioteke Užice -
Milutin Uskoković sa bratom Radojem, ženom Babet i njenom sestrom, 1910. godina, iz arhive Narodne biblioteke Užice -
Milutin Uskoković sa bratom Dragutinom u Lezenu (Švajcarska) 1910. godine, iz arhive Narodne biblioteke Užice
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Književno delo Milutina Uskokovića: zbornik radova sa naučnog skupa. – T.Užice, 1985
- ↑ Riznica - Srpska književnost Arhivirano 2015-12-23 na Wayback Machine-uPreuzeto 22.12.2015.
- ↑ Književni konkurs "Milutin Uskoković" za najbolju neobjavljenu pripovetku
Literatura[uredi | uredi kod]
- Milijan Despotović: Uznačenja /Milijan Despotović. – Užice: UKS, Požega: Svitak : Razvigor , Kuršumlija: Književni klub "Milutin Uskoković", 2014 (esej: "Pripovedač poetičke duše - o poeziji Milutina Uskokovića)
