Došljaci
- Za ostale upotrebe, v. Došljaci (razvrstavanje).
Došljaci | |
---|---|
Autor(i) | Milutin Uskoković |
Jezik | srpski |
Tematika | ljubav |
Žanr(ovi) | ljubavni roman |
Izdavač | Srpska književna zadruga, Beograd |
Datum izdanja | 1910. |
Stranica | 288 |
Došljaci prvi je roman Milutina Uskokovića objavljen 1910. godine. Ovaj roman je pozdravljen kao događaj u srpskoj književnosti jer u sebi nosi doživljaj sveta i života.[1]
Došljaci su roman o etici poraza i otkrivanju i saznavanju samog sebe, to je roman o sagledavanju svog stvarnog identiteta, i njegove zavisnosti od narodne i opšteljudske egzistencije. Glavno lice romana nije Miloš Kremić, kao došljak, niti nepoznati došljaci obuhvaćeni naslovom, nego večiti tok životnih neizvesnosti i straha, moći i nemoći. Glavno lice romana jeste surova borba za opstanak, ljudska svest i njeno tragično razvijanje.[2] Glavni junak Došljaka, Miloš Kremić, ima mnoge Uskokovićeve crte. I Kremić i Uskoković su u Beogradu “došljaci” i rodom iz jedne propale užičke trgovačke kuće. Obojica su iz Užica u Beograd došli pešice. Obojica su pravnici. Kremić je, kao i Uskoković, stekao lepo ime u “našoj književnosti”. Obojica su novinari. I jedan i drugi osećaju silnu žudnju da se otisnu u neki drugi, kulturniji svet. Obojica, i Kremić i Uskoković, imaju pretežno moralni a ne idejni pristup sredini u kojoj žive, s kojom se ne slažu i kojoj ne mogu da se prilagode. Svoje nezadovoljstvo Uskoković je preneo na Kremića. Kremićevo nezadovoljstvo izvire iz njegove urođene ili stečene, svejedno, preosetljivosti, iz njegove meke neotporne prirode. Kremić je u Beograd došao iz palanke i sirotinje i stalno sanja o prilikama i odnosima koji ne predstavljaju normalu u Beogradu. On nema snage da život primi onakav kakav je i da se u takvom životu bori. Njemu stalno izgleda da drugi prolaze bolje od njega i on pati zbog nepravde koja mu se čini, osećajući je skoro kao nekakvo sudbinsko prokletstvo od koga ne može da pobegne i koje se svom težinom sručilo upravo na njega. Kremića vlasnik Preporoda izuzetno ceni, ali mu ne dopušta da ne sluša njegove savete. I teza “došljaka” je plod preterane osetljivosti. Nesnalaženje “došljaka” nije, sociološki govoreći, pojava Uskokovićevog vremena. Beograd je, i onda i ranije, bio prepun uspelih došljaka. Došljaci su, čak, vrlo brzo hvatali korak sa Beograđanima po rođenju i starini i grad se stalno menjao. Kremić doživljava životni brodolom iz razloga koji su prvenstveno psihološki, zato što je neprilagodljiv u jednom društvu, zato što je neodlučan, a posle i zato što stalno oseća krivicu za Zorkinu tragičnu sudbinu jer je, kao i u svemu, bio kolebljiv.[3]
Ja sam došljak. Ostalo je kao i pre nekoliko godina, kad sam došao u beogradsku gimnaziju i kas su nas iz unutrašnjosti odvojili u zasebne klupe: vi, došljaci, da vidimo šta vi znate![4]
Slabošću volje i odsustvom upornosti ne samo u ličnom nego i u društvenom kontekstu svojih raspoloženja i shvatanja Kremić, makar i izdaleka, podseća na junake Turgenjeva, na Ruđina čije ime nosi roman i na Lavreckog iz Plemićkog gnezda, na jednu varijantu Suvišnih ljudi, kojima je obilovala ruska književnost devetnaestog veka. Razlikuje ih , samo, društveno poreklo; Turgenjevi bezvoljnici su došli iz plemićkih kuća, Uskokovićev Kremić je iz postradale trgovačke porodice, kao i njegov autor.[5]
Čedomir Ilić junak je drugog Uskokovićevog romana sa istim nazivom. I on pati od sličnog osećanja suvišnosti. Odnos Ilićev i Kremićev prema opštim zbivanjima je vrlo sličan. Obojica vide zlo. Introvertni, neborbeni, i jedan i drugi osećaju društvenu nepravdu kao sudbinu od koje se ne može pobeći. Kremić posle brodoloma beži iz tuđe velike sredine u “svoju” malu sredinu. Ilić se ubija zato što je i sopstvenom tragičnom krivicom zamrsio puteve svog intimnog života. Nestabilnost Kremićeva i Ilićeva ogleda se i u ljubavi. Nijedan ni drugi žene, s kojima su se upustili u ljubavnu igru, kao da ne vole istinskom ljubavlju. Čedomir Ilić je i osnovnom idejom i opštom atmosferom u kojoj se zbiva na neki način dvojnik Došljacima. Ipak, ženski likovi nisu slični. Višnja je studentkinja i vrlo mlada, nasuprot Zorki koja nije ni jedno ni drugo.[3][6] Kremić nije smeo da učini ono što ne odgovara običajima sredine, Ilić trpi zato što je učinio ono što upravo odgovara običajima sredine. Kremić je hteo da pobegne od Zorke i time je izazvao njenu smrt, tako je i Ilić hteo da pobegne od Bele i da se vrati Višnji, a kad ga ona nije prihvatila, odlučio se na samoubistvo.[3]
Odnos Zorka - Miloš je obrađen i kao psihološki i kao moralni problem. Razlika u godinama kao smetnja ljubavi se provlači kroz ceo roman. Pred kraj romana ona više podseća na Kremićevu majku koja ga teši i ne dopušta mu da klone nego na ljubavnicu koja brani svoja prava. U celom romanu nema nijedne scene koja bi pokazala plamen ljubavi. Ali je zato puno scena u kojima ljubljvnici utiru suze jedno drugom. Zorka i Miloš žive zajedno u njenom stanu nasuprot moralu svoje okoline. Oboje osećaju da ne mogu jedno bez drugog i ostaju zajedno , svako sa svojim strahom od raskida. Tu psihologiju ljubavi mladi Uskoković je razvijao modernije nego njegovi prethodnici u literaturi i onje, sa svojih dvadeset pet godina, otvarao puteve jednog književnog roda.[3]
Pojavom Došljaka srpska književnost, smatralo se, dobila je roman gradske sredine, beogradski roman. Beograd je, tada, bio jedino urbanizovano mesto u Srbiji. Svi drugi njeni gradovi su imali seoska i palanačka obeležja. I izgled, i ljudi u Beogradu, i njegova privreda, i intelektualni život, naročito, približavali su Beograd onom pojmu koji se nazivao Evropom. Iz takve atmosfere rodili su se pokušaji beogradskog romana. Među njima je romansijersko delo Milutina Uskokovića bilo najdarovitije i davalo nade da će srpska književnost, u kojoj je lirika dostigla visok stupanj, dobiti roman složenijih ljudskih odnosa u društvenom okviru.[3]
Silaskom dinastije Obrenovića sa istorijske pozornice čitav društveni sistem u Srbiji dobio je novi polet. Učvršćavala se građanska demokratija sa ustavnošću i parlamentarizmom, razvila se trgovina, uvišestručavala se industrija. Ali su, istovremeno, narasle i društvene protivrečnosti i borba za slobodu misli je dobila vidove koji su, do tada, bili nepoznati u javnom životu Srbije. Početak dvadesetog veka bio je obeležen javnim manifestacijama prelaska u modernije društvo koje su nadahnjivale romansijera Milutina Uskokovića.[3]
- Miloš Kremić, glavni junak, novinar, pisac i pesnik
- Zorka, velika ljubav Miloševa
- Gospa Selena, Zorkina majka
- Bogdan Vasić, novinar Preporoda, Milošev prijatelj
- Dragutin Ranković, student francuskog jezika i literature, Milošev prijatelj
- Ljubica Zaharić, Zorkina prijateljica
- Gospodin Stajić, urednik Preporoda
Iako ljubavni romani, ova dva dela su i društveni romani. Oni slikaju društvo jednog vremena i ličnost koja bi htela da mu se suprotstavi, ali je nemođna i bez oslonca. Uskokovićevi junaci su studentska sirotinja i oni nas vode na periferiju s njenim dugačkim avlijama i skromnim sobičcima. Od njih ne možemo ni očekivati da nam otvore vrata onog gramzivog Beograda koji je, bezdušno stičući i svodeći život na borbu za bogatstvo i vlast, izazivao zlovolju, potištenost i pesimizam u mladim Kremićima i Ilićima.[3]
Ono što se desilo došljaku Milošu Kremiću u Beogradu, moglo se desiti i ma kom Beograđaninu, štaviše , i svakom čoveku sviju vremena, sviju naroda i staleža, na svim tačkama naše planete.[7]
Godine 1969. je RTV Beograd emitovala istoimenu TV-dramu temeljenu na Uskokovićevom romanu.
- ↑ Došljaci : roman / Milutin Uskoković ; [predgovor, izbor i redakcija Milan Đoković]. - Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srpska književna zadruga, 1970 (Novi Sad : Budućnost). - 332 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Srpska književnost u sto knjiga ; knj. 49). - Roman preosetljivog i neprilagođenog čoveka: Str: 7-26. - Biografski podaci: Str: 331. - Bibliografija: Str: 332-[333].
- ↑ Osećanje tragične krivice u stvaralaštvu Milutina Uskokovića / Milenko Misailović. Str:85. - U: Književno delo Milutina Uskokovića : zbornik radova sa Naučnog skupa, održanog 19. novembra 1984. godine u Titovom Užicu / [urednik Slobodan Radović]. - Titovo Užice : Narodna biblioteka "Edvard Kardelj", 1985 (Titovo Užice : "Dimitrije Tucović"). - 199 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Posebna izdanja časopisa "Međaj"). - U Titovom Užicu, povodom 100-godišnjice rođenja književnika Milutina Uskokovića, održan je 19. novembra 1984. godine naučni skup posvećen stvaralaštvu ovog pisca. - Str: 155-197: Bibliografija Milutina M. Uskokovića / Radisav M. Cajić
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Došljaci : roman / Milutin Uskoković ; [predgovor, izbor i redakcija Milan Đoković]. - Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srpska književna zadruga, 1970 (Novi Sad : Budućnost). - (Biblioteka Srpska književnost u sto knjiga ; knj. 49). - Roman preosetljivog i neprilagođenog čoveka: Str:7-26
- ↑ Došljaci : roman / Milutin Uskoković ; [predgovor, izbor i redakcija Milan Đoković]. - Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srpska književna zadruga, 1970 (Novi Sad : Budućnost). - (Biblioteka Srpska književnost u sto knjiga ; knj. 49). - Str:266
- ↑ Došljaci : roman / Milutin Uskoković. - Beograd : Rad, 1956 (Beograd : Beogradski grafički zavod). - Str: V-[XVI]: Milutin Uskoković / D. Vučenov
- ↑ Čedomir Ilić / Milutin Uskoković. - Beograd : Politika : Narodna knjiga, 2004 (Beograd : Narodna knjiga). - Str:195-196
- ↑ Pisci i knjige. Knj. 5 / Jovan Skerlić ; [priredio Midhat Begić]. - Izd. o pedesetogodišnjici smrti Jovana Skerlića 1914-1964. - Beograd : Prosveta, 1964 (Beograd : Beogradski grafički zavod). - Str:220. - (Sabrana dela Jovana Skerlića ; knj. 5)
- Došljaci / Jovan Skerlić. - Nadređeni stv. nasl.: Milutin Uskoković. - U: Kritike / Jovan Skerlić. - Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srpska književna zadruga, 1971. - (Biblioteka Srpska književnost u sto knjiga ; knj. 68). - Str: 314-324.
- Došljaci : misterija porekla čoveka / Miodrag M. Pavlović. - Novi Sad : M. Pavlović, 2011 (Novi Sad : Studio Ranković). - 399 str.
- Ogledi / Radomir Ivanović. - Kruševac : Bagdala, 1969 (Kruševac : Bagdala). - 170 str. ; 18 cm. - (Mala biblioteka. Savremeni esej)
- Milutin Uskoković / Radomir V. Ivanović. - Beograd : Nolit, 1968 (Beograd : Prosveta). - 245 str., [1] list sa slikom M. Uskokovića ; 19 cm. - (Biblioteka Porteti ; 39)
- Poetika trajanja / Vuk Filipović. - Priština : Jedinstvo, 1973 (Kosovska Mitrovica : Progres). - 390 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Jedinstvo ; 42)
- Epoha realizma / priredio Miodrag Protić. - Beograd : Nolit, 1966 (Beograd : Beogradski grafički zavod). - 452 str. ; 21 cm. - (Srpska književnost u književnoj kritici ; 5)
- Predstava Došljaci u Narodnom pozorištu Užice Arhivirano 2016-03-08 na Wayback Machine-u Preuzeto 08.03.2016.
- Snimak predstave Došljaci iz Narodnog pozorišta u Užicu Preuzeto 08.03.2016.
- Pedeseto izvođenje Došljaka Preuzeto 08.03.2016.