Došljaci

Za ostale upotrebe, v. Došljaci (razvrstavanje).

Došljaci
Autor(i)	Milutin Uskoković
Jezik	srpski
Tematika	ljubav
Žanr(ovi)	ljubavni roman
Izdavač	Srpska književna zadruga, Beograd
Datum izdanja	1910.
Stranica	288

Došljaci prvi je roman Milutina Uskokovića objavljen 1910. godine. Ovaj roman je pozdravljen kao događaj u srpskoj književnosti jer u sebi nosi doživljaj sveta i života.

O delu

Milutin Uskoković

Došljaci su roman o etici poraza i otkrivanju i saznavanju samog sebe, to je roman o sagledavanju svog stvarnog identiteta, i njegove zavisnosti od narodne i opšteljudske egzistencije. Glavno lice romana nije Miloš Kremić, kao došljak, niti nepoznati došljaci obuhvaćeni naslovom, nego večiti tok životnih neizvesnosti i straha, moći i nemoći. Glavno lice romana jeste surova borba za opstanak, ljudska svest i njeno tragično razvijanje. Glavni junak Došljaka, Miloš Kremić, ima mnoge Uskokovićeve crte. I Kremić i Uskoković su u Beogradu “došljaci” i rodom iz jedne propale užičke trgovačke kuće. Obojica su iz Užica u Beograd došli pešice. Obojica su pravnici. Kremić je, kao i Uskoković, stekao lepo ime u “našoj književnosti”. Obojica su novinari. I jedan i drugi osećaju silnu žudnju da se otisnu u neki drugi, kulturniji svet. Obojica, i Kremić i Uskoković, imaju pretežno moralni a ne idejni pristup sredini u kojoj žive, s kojom se ne slažu i kojoj ne mogu da se prilagode. Svoje nezadovoljstvo Uskoković je preneo na Kremića. Kremićevo nezadovoljstvo izvire iz njegove urođene ili stečene, svejedno, preosetljivosti, iz njegove meke neotporne prirode. Kremić je u Beograd došao iz palanke i sirotinje i stalno sanja o prilikama i odnosima koji ne predstavljaju normalu u Beogradu. On nema snage da život primi onakav kakav je i da se u takvom životu bori. Njemu stalno izgleda da drugi prolaze bolje od njega i on pati zbog nepravde koja mu se čini, osećajući je skoro kao nekakvo sudbinsko prokletstvo od koga ne može da pobegne i koje se svom težinom sručilo upravo na njega. Kremića vlasnik Preporoda izuzetno ceni, ali mu ne dopušta da ne sluša njegove savete. I teza “došljaka” je plod preterane osetljivosti. Nesnalaženje “došljaka” nije, sociološki govoreći, pojava Uskokovićevog vremena. Beograd je, i onda i ranije, bio prepun uspelih došljaka. Došljaci su, čak, vrlo brzo hvatali korak sa Beograđanima po rođenju i starini i grad se stalno menjao. Kremić doživljava životni brodolom iz razloga koji su prvenstveno psihološki, zato što je neprilagodljiv u jednom društvu, zato što je neodlučan, a posle i zato što stalno oseća krivicu za Zorkinu tragičnu sudbinu jer je, kao i u svemu, bio kolebljiv.

Ja sam došljak. Ostalo je kao i pre nekoliko godina, kad sam došao u beogradsku gimnaziju i kas su nas iz unutrašnjosti odvojili u zasebne klupe: vi, došljaci, da vidimo šta vi znate!

Veza sa Turgenjevim

Slabošću volje i odsustvom upornosti ne samo u ličnom nego i u društvenom kontekstu svojih raspoloženja i shvatanja Kremić, makar i izdaleka, podseća na junake Turgenjeva, na Ruđina čije ime nosi roman i na Lavreckog iz Plemićkog gnezda, na jednu varijantu Suvišnih ljudi, kojima je obilovala ruska književnost devetnaestog veka. Razlikuje ih , samo, društveno poreklo; Turgenjevi bezvoljnici su došli iz plemićkih kuća, Uskokovićev Kremić je iz postradale trgovačke porodice, kao i njegov autor.

Čedomir Ilić i Miloš Kremić

Čedomir Ilić junak je drugog Uskokovićevog romana sa istim nazivom. I on pati od sličnog osećanja suvišnosti. Odnos Ilićev i Kremićev prema opštim zbivanjima je vrlo sličan. Obojica vide zlo. Introvertni, neborbeni, i jedan i drugi osećaju društvenu nepravdu kao sudbinu od koje se ne može pobeći. Kremić posle brodoloma beži iz tuđe velike sredine u “svoju” malu sredinu. Ilić se ubija zato što je i sopstvenom tragičnom krivicom zamrsio puteve svog intimnog života. Nestabilnost Kremićeva i Ilićeva ogleda se i u ljubavi. Nijedan ni drugi žene, s kojima su se upustili u ljubavnu igru, kao da ne vole istinskom ljubavlju. Čedomir Ilić je i osnovnom idejom i opštom atmosferom u kojoj se zbiva na neki način dvojnik Došljacima. Ipak, ženski likovi nisu slični. Višnja je studentkinja i vrlo mlada, nasuprot Zorki koja nije ni jedno ni drugo. Kremić nije smeo da učini ono što ne odgovara običajima sredine, Ilić trpi zato što je učinio ono što upravo odgovara običajima sredine. Kremić je hteo da pobegne od Zorke i time je izazvao njenu smrt, tako je i Ilić hteo da pobegne od Bele i da se vrati Višnji, a kad ga ona nije prihvatila, odlučio se na samoubistvo.

Odnos Miloš Kremić i Zorka

Odnos Zorka - Miloš je obrađen i kao psihološki i kao moralni problem. Razlika u godinama kao smetnja ljubavi se provlači kroz ceo roman. Pred kraj romana ona više podseća na Kremićevu majku koja ga teši i ne dopušta mu da klone nego na ljubavnicu koja brani svoja prava. U celom romanu nema nijedne scene koja bi pokazala plamen ljubavi. Ali je zato puno scena u kojima ljubljvnici utiru suze jedno drugom. Zorka i Miloš žive zajedno u njenom stanu nasuprot moralu svoje okoline. Oboje osećaju da ne mogu jedno bez drugog i ostaju zajedno , svako sa svojim strahom od raskida. Tu psihologiju ljubavi mladi Uskoković je razvijao modernije nego njegovi prethodnici u literaturi i onje, sa svojih dvadeset pet godina, otvarao puteve jednog književnog roda.

Beogradski roman

Staro Užice

Stari Beograd

Pojavom Došljaka srpska književnost, smatralo se, dobila je roman gradske sredine, beogradski roman. Beograd je, tada, bio jedino urbanizovano mesto u Srbiji. Svi drugi njeni gradovi su imali seoska i palanačka obeležja. I izgled, i ljudi u Beogradu, i njegova privreda, i intelektualni život, naročito, približavali su Beograd onom pojmu koji se nazivao Evropom. Iz takve atmosfere rodili su se pokušaji beogradskog romana. Među njima je romansijersko delo Milutina Uskokovića bilo najdarovitije i davalo nade da će srpska književnost, u kojoj je lirika dostigla visok stupanj, dobiti roman složenijih ljudskih odnosa u društvenom okviru.

Društvene promene u Srbiji

Silaskom dinastije Obrenovića sa istorijske pozornice čitav društveni sistem u Srbiji dobio je novi polet. Učvršćavala se građanska demokratija sa ustavnošću i parlamentarizmom, razvila se trgovina, uvišestručavala se industrija. Ali su, istovremeno, narasle i društvene protivrečnosti i borba za slobodu misli je dobila vidove koji su, do tada, bili nepoznati u javnom životu Srbije. Početak dvadesetog veka bio je obeležen javnim manifestacijama prelaska u modernije društvo koje su nadahnjivale romansijera Milutina Uskokovića.

Likovi

• Miloš Kremić, glavni junak, novinar, pisac i pesnik
• Zorka, velika ljubav Miloševa
• Gospa Selena, Zorkina majka
• Bogdan Vasić, novinar Preporoda, Milošev prijatelj
• Dragutin Ranković, student francuskog jezika i literature, Milošev prijatelj
• Ljubica Zaharić, Zorkina prijateljica
• Gospodin Stajić, urednik Preporoda

Romani Došljaci i Čedomir Ilić

Iako ljubavni romani, ova dva dela su i društveni romani. Oni slikaju društvo jednog vremena i ličnost koja bi htela da mu se suprotstavi, ali je nemođna i bez oslonca. Uskokovićevi junaci su studentska sirotinja i oni nas vode na periferiju s njenim dugačkim avlijama i skromnim sobičcima. Od njih ne možemo ni očekivati da nam otvore vrata onog gramzivog Beograda koji je, bezdušno stičući i svodeći život na borbu za bogatstvo i vlast, izazivao zlovolju, potištenost i pesimizam u mladim Kremićima i Ilićima.

Skerlićevo tumačenje Došljaka

Ono što se desilo došljaku Milošu Kremiću u Beogradu, moglo se desiti i ma kom Beograđaninu, štaviše , i svakom čoveku sviju vremena, sviju naroda i staleža, na svim tačkama naše planete.

Ekranizacija

Godine 1969. je RTV Beograd emitovala istoimenu TV-dramu temeljenu na Uskokovićevom romanu.

Literatura

• Došljaci / Jovan Skerlić. - Nadređeni stv. nasl.: Milutin Uskoković. - U: Kritike / Jovan Skerlić. - Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srpska književna zadruga, 1971. - (Biblioteka Srpska književnost u sto knjiga ; knj. 68). - Str: 314-324.
• Došljaci : misterija porekla čoveka / Miodrag M. Pavlović. - Novi Sad : M. Pavlović, 2011 (Novi Sad : Studio Ranković). - 399 str.
• Ogledi / Radomir Ivanović. - Kruševac : Bagdala, 1969 (Kruševac : Bagdala). - 170 str. ; 18 cm. - (Mala biblioteka. Savremeni esej)
• Milutin Uskoković / Radomir V. Ivanović. - Beograd : Nolit, 1968 (Beograd : Prosveta). - 245 str., [1] list sa slikom M. Uskokovića ; 19 cm. - (Biblioteka Porteti ; 39)
• Poetika trajanja / Vuk Filipović. - Priština : Jedinstvo, 1973 (Kosovska Mitrovica : Progres). - 390 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Jedinstvo ; 42)
• Epoha realizma / priredio Miodrag Protić. - Beograd : Nolit, 1966 (Beograd : Beogradski grafički zavod). - 452 str. ; 21 cm. - (Srpska književnost u književnoj kritici ; 5)

Spoljašnje veze

• Predstava Došljaci u Narodnom pozorištu Užice Arhivirano 2016-03-08 na Wayback Machine-u Preuzeto 08.03.2016.
• Snimak predstave Došljaci iz Narodnog pozorišta u Užicu Preuzeto 08.03.2016.
• Pedeseto izvođenje Došljaka Preuzeto 08.03.2016.