Metabolit

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Metaboliti su intermedijeri i produkti metabolizma. Termin metabolit je obično ograničen na male molekule. Primarni metaboliti direktno učestvuju u normalnom rastu, razvoju, i reprodukciji.[1][2] Sekundarni metaboliti nisu direktno obuhvaćeni tim procesima, ali obično imaju važnu ekološku funkciju. Primeri takvih metabolita su antibiotici i pigmenti.

Metabolom formira velike mreže metaboličkih reakcija, gde proizvodi jedne enzimske hemijske reakcije postaju supstrati drugih hemijskih reakcija.[3]

Metaboliti hemijskih jedinjenja, bilo da su nasledni ili farmaceutski, se formiraju kao deo prirodnog biohemijskog procesa degradacije i eliminacije jedinjenja. Brzina degradacije jedinjenja je važna odrednica dugotrajnosti i intenziteta njegovog dejstva. Profilisanje metabolita farmaceutskih jedinjenja, metabolizam lekova, je važan deo procesa prolaženja lekova, koji omogućava potpunije razumevanje nepoželjnih sporednih efekata.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Oliver SG, Winson MK, Kell DB, Baganz F (September 1998). "Systematic functional analysis of the yeast genome". Trends in Biotechnology 16 (9): 373–8. PMID 9744112. doi:10.1016/S0167-7799(98)01214-1. 
  2. Griffin JL, Vidal-Puig A (June 2008). "Current challenges in metabolomics for diabetes research: a vital functional genomic tool or just a ploy for gaining funding?". Physiol. Genomics 34 (1): 1–5. PMID 18413782. doi:10.1152/physiolgenomics.00009.2008. 
  3. Pearson H (March 2007). "Meet the human metabolome". Nature 446 (7131): 8. PMID 17330009. doi:10.1038/446008a. 

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]