Metabolom

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Metabolom[1] se odnosi na kompletni set malih-molekulskih metabolita (kao što su intermedijeri, hormoni i drugi signalni molekuli, kao i sekundarni metaboliti) koji se može naći u biološkom uzorku, kao što je jednostavni organizam. Reč je skovana po analogiji sa transkriptomikom i proteomikom, kao što su transkriptom i proteom, metabolom je dinamičan, i menja se od sekunde do sekunde. Mada se metabolom može dovoljno jasno definisati, još uvek nije moguće analizirati celokupan opseg metabolita jednim analitičkim metodom. Januara 2007 naučnici sa Alberta univerziteta i Kalgari univerziteta su završili nacrt ljudskog metaboloma. Oni su kategorizovali i karakterizovali 2,500 metabolita, 1,200 lekova i 3,500 komponenti hrane koji se mogu naći u ljudskom telu.[2][3][4]

Vidi još

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Prva upotreba termina metabolom u literaturi – Oliver SG, Winson MK, Kell DB, Baganz F (September 1998). „Systematic functional analysis of the yeast genome”. Trends Biotechnol. 16 (9): 373–8. DOI:10.1016/S0167-7799(98)01214-1. PMID 9744112. 
  2. Prva knjiga o metabolomici – Harrigan, G. G. & Goodacre, R. (eds) (2003). RMetabolic Profiling: Its Role in Biomarker Discovery and Gene Function Analysis. Kluwer Academic Publishers (Boston). ISBN xxx-xxx. 
  3. Fiehn O, Kloska S, Altmann T (February 2001). „Integrated studies on plant biology using multiparallel techniques”. Curr. Opin. Biotechnol. 12 (1): 82–6. DOI:10.1016/S0958-1669(00)00165-8. PMID 11167078. 
  4. Fiehn O (2001). „Combining genomics, metabolome analysis, and biochemical modelling to understand metabolic networks”. Comp. Funct. Genomics 2 (3): 155–68. DOI:10.1002/cfg.82. PMC 2447208. PMID 18628911. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]