Манић (Барајево)
За остале употребе, погледајте Манић (разврставање).
| Манић | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Град | Београд |
| Општина | Барајево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | ▲ 560 |
| Положај | |
| Координате | 44°30′26″N 20°25′35″E / 44.507166°N 20.4265°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
  Манић Манић (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Координате: 44° 30′ 26" СГШ, 20° 25′ 35" ИГД
Манић је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 560 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Маниић се налази западно од Сопота. Није очувано предање, а нема ни писаних помена, на основи којих би се могло са поузданошћу говорити о прошлости овога села. Свакако да је овде постојало неко старије насеље. У селу постоји место Црквине где се налазило на трагове од зидина, а у забрану Илије Миловановића било је споменик од „маџарског гробља.“
Прве писане податке о овоме насељу имамо из почетка 19. века. У арачким списковима помиње се село Манић, које је припадало Катићевој кнежини и имало је 1818. године и 1822. године 14 кућа. Године 1846. село је припадало срезу туријском и имало је 24 куће. По поису из 1923. године. Манић има 120 кућа са 592 становника (подаци општинског суда) и са Бељином, Рожанцима и Слатином чинило једну политичку општину.
За старије породице у селу сматрају се : Ниџићи, Нешковићи, Иванковићи , Петровићи и Јовановићи. Остале породице су млађи досељеници
Од 1922. године. Манић има своју школу. (подаци крајем 1921. године).[1]
[2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Манић живи 412 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,8 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 176 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 454 | 82,39% | ||
| Роми | 95 | 17,24% | ||
| Хрвати | 1 | 0,18% | ||
| непознато | 1 | 0,18% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 1 | ||
| 80+ | 4 | 6 | ||
| 75-79 | 8 | 6 | ||
| 70-74 | 12 | 20 | ||
| 65-69 | 18 | 18 | ||
| 60-64 | 17 | 21 | ||
| 55-59 | 13 | 17 | ||
| 50-54 | 23 | 17 | ||
| 45-49 | 16 | 18 | ||
| 40-44 | 13 | 14 | ||
| 35-39 | 21 | 12 | ||
| 30-34 | 21 | 23 | ||
| 25-29 | 17 | 14 | ||
| 20-24 | 16 | 12 | ||
| 15-19 | 15 | 14 | ||
| 10-14 | 22 | 21 | ||
| 5-9 | 19 | 26 | ||
| 0-4 | 13 | 20 | ||
| просек | 38.8 | 39.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 217 | 71 | 118 | 11 | 16 | 1 |
| Женски | 213 | 42 | 116 | 45 | 10 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 101 | 42 | - | - | 14 | 2 | 3 | 9 | - | 22 |
| Женски | 53 | 21 | - | - | 7 | - | - | 9 | 1 | 1 |
| Оба | 154 | 63 | - | - | 21 | 2 | 3 | 18 | 1 | 23 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 3 | 1 | 3 | - | - | - | 2 | |
| Женски | - | 1 | 5 | 2 | 4 | 2 | - | - | - | |
| Оба | - | 1 | 8 | 3 | 7 | 2 | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ Манићке општине.
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.