Манић (Барајево)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Manić (Barajevo))
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Манић (разврставање).
Манић

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Барајево
Становништво
Становништво (2011) Green Arrow Up.svg 560
Положај
Координате 44°30′26″N 20°25′35″E / 44.507166°N 20.4265°E / 44.507166; 20.4265
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Манић is located in Srbije
Манић
Манић
Манић (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG


Координате: 44° 30′ 26" СГШ, 20° 25′ 35" ИГД

Манић је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 560 становника.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Маниић се налази западно од Сопота. Није очувано предање, а нема ни писаних помена, на основи којих би се могло са поузданошћу говорити о прошлости овога села. Свакако да је овде постојало неко старије насеље. У селу постоји место Црквине где се налазило на трагове од зидина, а у забрану Илије Миловановића било је споменик од „маџарског гробља.“
Прве писане податке о овоме насељу имамо из почетка 19. века. У арачким списковима помиње се село Манић, које је припадало Катићевој кнежини и имало је 1818. године и 1822. године 14 кућа. Године 1846. село је припадало срезу туријском и имало је 24 куће. По поису из 1923. године. Манић има 120 кућа са 592 становника (подаци општинског суда) и са Бељином, Рожанцима и Слатином чинило једну политичку општину.

За старије породице у селу сматрају се : Ниџићи, Нешковићи, Иванковићи , Петровићи и Јовановићи. Остале породице су млађи досељеници
Од 1922. године. Манић има своју школу. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Манић живи 412 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,8 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 176 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 771 [3]
1953. 818
1961. 809
1971. 768
1981. 813
1991. 682 586
2002. 717 551
2011. 560
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
454 82,39%
Роми
  
95 17,24%
Хрвати
  
1 0,18%
непознато
  
1 0,18%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ Манићке општине.
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]