Sunčanica sa ljušturom

Sunčanica sa ljušturom
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Gljive;
Koljeno:	Basidiomycota;
Razred:	Agaricomycetes;
Red:	Agaricales;
Porodica:	Agaricaceae;
Rod:	Chlorophyllum;
Dvojni naziv
	Macrolepiota rhacodes;

Sunčanica sa ljušturom (lat. Macrolepiota rhacodes) ili čupava sunčanica, je gljiva, vrlo slična srodnoj običnoj sunčanici. Raste u svim šumama, a naročito u mešovitim i bagremovim, a ima je i u voćnjacima, a za razliku od obične sunčanice više voli hlad. Veoma je česta. Vreme rasta u kasno leto i u jesen (od septembra do novembra). Blago je otrovna, sadrži toksine koji mogu da izazovu smetnje u probavnom traktu.

Opis

Šešir: prečnika 10-30 sm., okrugao ili jajolik, stariji skoro potpuno ravan, osnovna boja beličasto-krem sa krupnim, tamnim, vunastim ljuspama nepravinog oblika.
Listići: beličasti, gusti, mekani, slobodni. Vremenom tamne.
Drška: visoka 15-40 sm., prečnika 1-2cm, drvenasta, tanka pri vrhu, valjkasta, šuplja, glatka i boje kao i šešir, dno gomoljasto zadebljano, nosi trajni pokretni prsten. Pri dužem pritisku prstiju postaje tamno braon.
Meso belo, mekano, skoro neosetnog ukusa i mirisa. Na preseku narandžasto u šeširu i crveno u dršci.^[1]
Spore u masi bele.

Upotreba u kulinarstvu

Sunčanica sa ljušturom se koristi u kulinarstvu, ali samo ako je dovoljno termički obrađena, jer u suprotnom može izazvati stomačne tegobe. Čak i dobro spremljena može izazvati probleme sa varenjem kod nekih osoba, pa i alergijske reakcije. Takođe, može se pomešati sa otrovnom Chlorophyllum molybdites, koja uspeva u suptropskoj klimi (kod nas je nema), ali koja ima zelene spore.