Les affaires sont les affaires
| Posao je posao | |
|---|---|
 snimka originalne predstave | |
| Opće informacije | |
| Autor | Octave Mirbeau |
| Jezik | francuski |
| Informacije o premijeri | |
| Premijera | 20. april 1903. Pariz |
Posao je posao (francuski: Les affaires sont les affaires) je komedija u tri čina napisana u prozi čiji je autor francuski pisac Oktava Mirboa (1903).
Predstavljena publici sa ogromnim uspehom u pozorištu Komedi-Fransez ( Comédie-Française) 20. aprila 1903, godine i odnoseći se na jednu borbu koja se završila ukidanjem lektorskog komiteta Molijerove Kuće oktobra 1901, komedija Posao je posao trjumfovala je na svim scenama širom sveta, naročito u Nemačkoji i u Rusiji. Prevedena je na svim jezicima i često igrana već ceo vek, a da njen uspeh nikada nije demantovan. (šesnaest glumačkih trupa predstavili su ovaj pozorišni komad na sceni između 1994. i 2011., a posebno u Komedi- Fransez ponovo je igran u jesen 2009. i u proleće 2011.).
Klasična komedija[uredi | uredi kod]
Radi se o velikoj klasičnoj komediji u Molijerovom kontinuitetu, gde se oslikavanje živih karaktera, koji su inače vrlo teatralizovani, kombinuje sa opisom uzvišenih običaja tako-zvane « Belle Époque ». Tri jedinstva – jedinstvo vremena (manje od 24 sata, na dva uzastopna dana), jedinstvo mesta (dvorac Voperdi) i jedinstvo radnje (isticanje poslova kojima se Isidor Leša nada da će udvostručiti svoje bogatstvo ) – poštuju se u ovom pozorišnom komadu.
Moć novca[uredi | uredi kod]
Centralna ličnost, Isidor Leša, sa simptomatičnim prezimenom, je poslovan čovek i beskrupulozan predator, produkt jedne epohe ekonomskih previranja i svetske ekspanzije kapitala. On zarađuje od svega i predstavlja ekonomsku i medijsku moć obaveštavajući poslovne ljude o budućnosti : za to skupo moraju platiti vlade i visoki politički štab. Kao simbol jednog ekonomskog sistema u kome su slabi nemilosrdno smrvljeni pod gvozdenom čizmom bogatih, on je mrzak i odbojan.
Kako govori i sam naslov, koji je postao poslovičan, novac isključuje samilost, osećanje i moral, i samom je sebi dovoljan. U svetu u kojem trijumfuje pohlepa za zaradom i u kojem je sve na prodaju, njena rušilačka moć doprinosi tome da je sve potkupljivo: inteligencija isto kao i srca i institucije. Demistifikacija svega ovog nije izgubila ništa od svoje sile i aktuelnosti.
Ljubav i smrt[uredi | uredi kod]
Ipak, u zapletu — često kvalifikovan kao šekspirovski —, otac koji je skrhan i ponižen verovao da je « sve izgubio », uspeva da se pribere kako bi briljantno zaključio tekuće poslove i smoždi dva inženjera koji su hteli da se okoriste o njegov bol kako bi ga prevarili : definitivno, posao je posao…
Glavna izvođenja[uredi | uredi kod]
- Comédie-Française, 1937
Režija : Fernand Ledoux Glumci : Fernand Ledoux (Isidore Lechat), Béatrix Dussane (Mme Lechat), Marie Bell (Germaine Lechat), Jean Weber (Xavier Lechat), Marcel Dessonnes (Marquis de Porcelet), Georges Le Roy (Vicomte de la Fontenelle), Jean Martinelli (Lucien Garraud), André Bacqué (Gruggh), Pierre de Rigoult (Phinck), Marcel Le Marchand (Jean), Antoine Balpêtré (baštovan), Jean Le Goff, Marcelle Lherbay (Julie), Yvonne Ducos, Jean-Paul Moulinot, Séguinot
- Théâtre des Célestins et Théâtre Marigny, 1973
Režija : Jean Meyer Glumci : Jean Meyer (Isidore Lechat), Florence Blot (Mme Lechat), Marie de Coster (Germaine Lechat), Claude Risac (Xavier Lechat), Guy Kerner (Marquis de Porcelet), Robert Chazot (Vicomte de la Fontenelle), Jean-Paul Lucet (Lucien Garraud), Jacques Marin (Gruggh), Antoine Marin (Phinck), Edward Sanderson, René Lefèvre-Bel, Christine Cayzac (Julie).
- Théâtre Renaud-Barrault, 1983, zatim turneja Herbert-Karsenty 1984-1985
Režija : Pierre Dux Glumci : Pierre Dux (Isidore Lechat), Lise Delamare (Mme Lechat), Martine Chevallier puis Marie-Georges Pascal (Germaine Lechat), Geoffroy Thiebaut (Xavier Lechat), Michel Herbault (Marquis de Porcellet), Jean Martin (Vicomte de La Fontenelle), Roland Farrugia (Lucien Garraud), Igor Tyczka (Gruggh), Gérard Lorin (Phinck), Xavier Renoult (Jean), Jean-Marie Arnoux (Antoine), Dominique Santarelli (baštovan).
Ekranizirana adaptacija[uredi | uredi kod]
Ovaj pozorišni komad je dva puta adaptiran za veliki ekran :
• Prvi put u SAD 1915. na engleskom pod naslovom Business Is Business, po scenariju Franka MekGrju Vilisa( McGrew Willis),koja je slobodna adaptacija komada sa Nat C. Goodwinom u glavnoj ulozi.
• Zatim 1942, Les affaires sont les affaires sa Jean Dréville kao režisera, sa Šarlom Vanelom (Charles Vanel) u ulozi Isidora Lešaa, sa Reneom Devillers, Roberom Le Vigan i Aimé Clariond.
Na televiziji :
• 1966 : Les affaires sont les affaires, telefilm Žilbera Pinoa (Gilbert Pineau), sa glumačkom ekipom : Henri Vilbert (Isidore Lechat), René Fleur, (Marquis de Porcellet), Georges Claisse (Xavier Lechat), Jean Barrez (Lucien Garraud), Pierre Megemont (Phinck), Olivier Hussenot (Gruggh), Jean Martin, Fernand Bercher, Pierre Risch, Guy Vassal, André Jaud (Jean), Denise Benoît (Mme Lechat), Anna Gaël (Germaine Lechat), Philippe Baronnet, Jack Berard.
• Oktobra 2011, u pariskom regionu snimljena je adaptacija za France 3, u produkciji Žerara Žurduja (Gérard Jourd'hui) I režiji Filipa Beranžea (Philippe Bérenger), i sa glumačkom ekipom : Régis Laspalès, u ulozi Isidora Lešaa, Christian Clavier, Philippe Chevallier, Sébastien Thierry, Sophie Arthur i Marie Kremer.
Poveznice[uredi | uredi kod]
- Octave Mirbeau, Les affaires sont les affaires (fr).
- Pierre Michel, Predgovor Arhivirano 2012-02-23 na Wayback Machine-u (fr).