Leggeova latinizacija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Legova latinizacija je način transkripcije za mandarinski kineski jezik. Prvi je počeo da ga koristi sinolog iz 19. veka Džejms Leg. Ovu latinizaciju je zamenila Vejd-Džajlsova, koja je i sama uglavnom zamenjena pinjinom. Legova latinizacija se još uvek može naći u Legovom široko dostupnom prevodu Ji Đinga, te u nekim izvodnim radovima kao što je Alister Kroulijeva verzija Ji Đinga.

Legova latinizacija koristi sledeće suglasnike:

f h hs k kh k kh l m n ng p ph r s sh sz t th w y z z z zh z z

I koristi sledeće samoglasnike:

a â ă e ê i î o u ui û ü

Samoglasnici takođe postoje sa raznim dvostrukim samoglasnicima, uključujući:

âi âo âu eh ei ih ui

Karakteristike Legove latinizacije uključuju:

  • Korišćenje slova „h“ da naznači aspiraciju (tako da što se piše u pinjinu kao „pi“ i Vejd-Džajlsu kao „p'i“, u Legovom sistemu se piše „phî“),
  • Korišćenje ćirilčno/frakturno slovo „з“ koje se razlikuje od „z
  • Korišćenje ukošenih suglasnika koji se razlikuju od njihovih normalnih oblika.

Upoređivanje reči u Legovoj latinizaciji sa istim rečima u Vejd-Džajlsovom sistemu pokazuje da su razlike često male ali ne-sistematske, tako da je teška direktna korelacija latinizacija.

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]